Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Ɗa mai hikima yakan mai da hankali ga umarnin mahaifinsa, amma mai ba’a ba ya sauraran kwaɓi.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Daga abin da ya fito leɓunan mutum ne mutum kan ji daɗin abubuwa masu kyau, amma marar aminci yakan ƙosa ya tā-da-na-zaune-tsaye.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Duk mai lura da leɓunansa yakan lura da ransa, amma duk mai magana da haushi zai kai ga lalaci.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Rago ya ƙosa ya sami wani abu ainun amma ba ya samun kome, amma sha’awar mai aiki tuƙuru yakan ƙoshi sosai.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Adali yana ƙin abin da yake ƙarya, amma mugu kan jawo kunya da ƙasƙanci.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Adalci yakan lura da mutum mai mutunci, amma mugunta takan sha kan mai zunubi.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Wani mutum yakan ɗauki kansa mai arziki ne, alhali ba shi da kome, wani ya ɗauki kansa shi matalauci ne, alhali shi mawadaci ne ƙwarai.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Arzikin mutum zai iya kuɓutar da ransa, amma matalauci ba ya jin barazana.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Hasken masu adalci kan haskaka ƙwarai, amma fitilar mugaye mutuwa take.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Girmankai kan jawo faɗa ne kawai, amma hikima tana samuwa a waɗanda suke jin shawara.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Kuɗin da aka same su a rashin gaskiya yakan ɓace da sauri, amma duk wanda ya tara kuɗi kaɗan-kaɗan za su yi ta ƙaruwa.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Sa zuciyar da aka ɗaga zuwa gaba kan sa zuciya tă yi ciwo, amma marmarin da aka ƙosar yana kamar itacen rai.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Duk wanda ya rena umarni zai ɗanɗana ƙodarsa, amma duk wanda ya yi biyayya da umarni zai sami lada.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Koyarwar mai hikima maɓulɓulan rai ne, mai juyar da mutum daga tarkon mutuwa.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Fahimta mai kyau kan sami tagomashi, amma hanyar marar aminci tana da wuya.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Kowane mai azanci yakan nuna sani, amma wawa yakan yi tallen wawancinsa.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Mugun ɗan saƙo kan shiga wahala, amma jakadan da mai aminci yakan kawo warkarwa.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Duk wanda ya ƙyale horo yakan kai ga talauci da kuma kunya, amma duk wanda ya karɓi gyara yakan sami girma.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Marmarin da aka cika yana da daɗi ga rai, amma wawa yana ƙyamar juyewa daga mugunta.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Shi da yake tafiya tare da masu hikima yakan ƙaru da hikima, amma abokin wawaye zai yi fama da lahani.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Rashin sa’a kan fafare mai zunubi, amma wadata ce ladar adali.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Mutumin kirki kan bar gādo wa’ya’ya’ya’yansa, amma arzikin mai zunubi ajiye ne da aka yi wa mai adalci.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Gonar matalauci za tă iya ba da abinci a yalwace, amma rashin adalci kan share shi tas.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Duk wanda ba ya horon ɗansa ba ƙaunarsa yake yi ba, amma duk mai ƙaunarsa yakan kula ya hore shi.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Masu adalci sukan ci isashen abinci, amma cikin mugaye na fama da yunwa.
