Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
A wijs sone is the teching of the fadir; but he that is a scornere, herith not, whanne he is repreuyd.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
A man schal be fillid with goodis of the fruit of his mouth; but the soule of vnpitouse men is wickid.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
He that kepith his mouth, kepith his soule; but he that is vnwar to speke, schal feel yuels.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
A slow man wole, and wole not; but the soule of hem that worchen schal be maad fat.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
A iust man schal wlate a fals word; but a wickid man schendith, and schal be schent.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Riytfulnesse kepith the weie of an innocent man; but wickidnesse disseyueth a synnere.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
A man is as riche, whanne he hath no thing; and a man is as pore, whanne he is in many richessis.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Redempcioun of the soule of man is hise richessis; but he that is pore, suffrith not blamyng.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
The liyt of iust men makith glad; but the lanterne of wickid men schal be quenchid.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Stryues ben euere a mong proude men; but thei that don alle thingis with counsel, ben gouerned bi wisdom.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Hastid catel schal be maad lesse; but that that is gaderid litil and litil with hond, schal be multiplied.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Hope which is dilaied, turmentith the soule; a tre of lijf is desir comyng.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
He that bacbitith ony thing, byndith hym silf in to tyme to comynge; but he that dredith the comaundement, schal lyue in pees.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
The lawe of a wise man is a welle of lijf; that he bowe awei fro the falling of deth.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Good teching schal yyue grace; a swolowe is in the weie of dispiseris.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
A fel man doith alle thingis with counsel; but he that is a fool, schal opene foli.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
The messanger of a wickid man schal falle in to yuel; a feithful messanger is helthe.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Nedynesse and schenschip is to him that forsakith techyng; but he that assentith to a blamere, schal be glorified.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Desir, if it is fillid, delitith the soule; foolis wlaten hem that fleen yuels.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
He that goith with wijs men, schal be wijs; the freend of foolis schal be maad lijk hem.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Yuel pursueth synneris; and goodis schulen be yoldun to iust men.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
A good man schal leeue aftir him eiris, sones, and the sones of sones; and the catel of a synnere is kept to a iust man.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Many meetis ben in the new tilid feeldis of fadris; and ben gaderid to othere men with out doom.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
He that sparith the yerde, hatith his sone; but he that loueth him, techith bisili.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
A iust man etith, and fillith his soule; but the wombe of wickid men is vnable to be fillid.
