Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Ca aka cueih loh pa kah thuituennah a hnatun tih, hmuiyoi long tah tluungnah pataeng hnatun pawh.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Hlang lai thaih lamloh a then khaw a cah dae, hnukpoh kah hinglu tah kuthlahnah la poeh.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
A hinglu aka ngaithuen long tah a ka a tuem, a ka aka ang soeh khaw amah ham porhaknah la om.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Kolhnaw loh a ngaidam dae a hinglu a thum moenih. Tedae aka haam kah a hinglu tah hah ngaikhoek.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Aka dueng loh a hong ol te a hmuhuet. Halang tah a borhim tih a hmai tal.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Duengnah loh thincaknah longpuei te a kueinah tih, halangnah loh tholhnah a paimaelh.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Boei tih ba aka khueh pawt khaw om, vawtthoek dae a boei a rhaeng aka coih khaw om.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Khuehtawn he hlang kah hinglu tlansum ni. Tedae khodaeng loh tluungnah a yaak moenih.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Aka dueng kah khosae tah a kohoe tih, halang kah hmaithoi tah a thih pah.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Althanah loh olpungnah a paek tih, uentonah dongah cueihnah om.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
A honghi lamkah boeirhaeng khaw yip muei tih, amah kut neh aka coi long tah a ping sak.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Ngaiuepnah loh lungbuei aka nue a dangrhoek tih, hingnah thingkung loh ngaihlihnah a cung sak.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Olka aka hnoelrhoeng loh amah ham lai a koi vetih, olpaek aka rhih te anih loh a rhong ni.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Aka cueih kah olkhueng tah hingnah thunsih la om tih, dueknah hlaeh lamloh aka nong sak la om.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Lungmingnah then tah mikdaithen la a khueh tih, hnukpoh kah longpuei tah mueng.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Aka thaai loh mingnah neh boeih a saii tih, aka ang loh a anglat te a yaal.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Halang puencawn tah yoethae ah cungku tih, oltak kah laipai tah hoeihnah la om.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Khodaeng neh yah loh thuituennah a hlahpham tih, toelthamnah aka tuem tah a thangpom.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Ngaihlihnah a dip te hinglu ham khaw tui dae, aka ang long tah boethae lamloh nong ham te tueilaehkoi la a om pah.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Hlang cueih taengah aka cet la aka cet tah cueih rhoela cueih tih, hlang ang neh aka luem tah lolh coeng.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Hlangtholh rhoek te yoethae loh a hloem dae, aka dueng te hnothen neh a thuung.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Hlang then long tah a ca kah a ca khaw a phaeng dae, laihmu kah a thadueng tah hlang dueng hamla a khoem pah.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Khodaeng kah khohai cang tah thawt tangloeng dae, tiktamnah a om pawt dongah a khoengvoep.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
A ca aka thiinah loh a cungcik a hnaih, tedae aka lungnah tah thuituennah neh a toem.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Hlang dueng loh a hinglu dongah kodam la a caak dae, halang tah a bung a vaitah.
