< Приче Соломонове 13 >
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Hikmətli oğul ata tərbiyəsinə qulaq asar, Rişxəndçi iradı qulaq ardına vurar.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
İnsanın dilində yaxşı söz olsa, onun xeyrini yeyər, Xain zorakılıq istər.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Dilini saxlayan canını qoruyar, Boşboğaz başını bəlaya salar.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Tənbəl arzuladığına çatmaz, Çalışqan bolluğa qovuşar.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Saleh adam yalana nifrət edər, Şər insanın sözləri xəcalət və rüsvayçılıq gətirər.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Kamillik yolunda olanı salehlik qoruyar, Günahkarı şər yıxar.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Adam var ki, heç nəyi yoxdur, özünü varlı göstərir, Adam var ki, malı çoxdur, özünü yoxsul göstərir.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Sərvət insanın canını təhlükədən qurtarar, Yoxsul isə hədə-qorxu eşitməz.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Saleh insanların işığı könlü sevindirər, Şər insanların çırağı sönər.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Təkəbbürdən ancaq münaqişə yaranar, Yaxşı nəsihətə qulaq asanın hikməti var.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Kələklə gələn sərvət azalar, Zəhmətlə qazanılan sərvət isə artar.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Gecikən ümid ürəyi xəstələndirir, Arzuya çatmaq həyat ağacıdır.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Öyüdə xor baxan öz canını həlak edər, Əmrə ehtiram edənlərə mükafat verilər.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Hikmətli adamın təlimi həyat qaynağıdır, İnsanı ölüm tələsinə düşməkdən geri qaytarır.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Dərin ağlı olan lütf qazanır, Xainin yolu dolaşıqdır.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Uzaqgörən hər gördüyü işi bilir, Axmaq öz səfehliyini hamıya göstərir.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Pis qasid bəlaya düşər, Etibarlı elçi şəfa verər.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Tərbiyəni rədd edən yoxsullaşıb şərəfdən düşər, Məzəmməti qəbul edən şərəfə yetişər.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Arzuya çatmaq qəlbə, cana şirin gələr, Axmaq pislikdən dönməyə ikrah edər.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Hikmətli ilə oturub-duran hikmət qazanar, Axmaqlarla ayaqlaşan bədbəxt olar.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Günahkarı şər qovar, Salehin yaxşı bir əvəzi var.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Yaxşı insan nəvələrinə də irs qoyar, Günahkarın yığdığı sərvət salehə qalar.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Yoxsulların əkini bol bəhrə versə də, Ədalət olmayan yerdə bada gedər.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Oğlundan kötəyi əsirgəyən sanki ona nifrət edər, Oğlunu sevən ona düzgün tərbiyə verər.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Saleh yeyib doyar, Şər adamsa ac qalar.