Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Den sig gerna straffa låter, han varder klok; men den der ostraffad vara vill, han blifver en dåre.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Den der from är, honom vederfars tröst af Herranom; men en ond man varder förkastad.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Ett ogudaktigt väsende främjar menniskona intet; men dens rättfärdigas rot skall blifva.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
En idog qvinna är sins mans krona; men en oidog är såsom var i hans ben.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
De rättfärdigas tankar äro redelige; men de ogudaktigas anslag äro bedrägeri.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
De ogudaktigas anslag vakta efter blod; men de frommas mun friar dem.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
De ogudaktige skola varda omstörte, och icke mer vara till; men dens rättfärdigas hus blifver beståndandes.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Ett godt råd varder (dock på ändalyktene) lofvadt; men arg list kommer på skam.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Den som ringa är, och tager vara uppå sitt, han är bättre än den der stor vill vara, och honom fattas bröd.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Den rättfärdige förbarmar sig öfver sin ök; men de ogudaktigas hjerta är obarmhertigt.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Den som sin åker brukar, han skall få bröd tillfyllest; men den som går efter de ting, som intet af nödene äro, han är en dåre.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Dens ogudaktigas lust är till att göra skada; men dens rättfärdigas rot skall bära frukt.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Den onde varder gripen i sin egen falska ord; men den rättfärdige undkommer ångest.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Mycket godt kommer enom genom munsens frukt; och menniskone varder vedergullet efter som hennes händer förtjent hafva.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Enom dåra behagar hans sed väl; men den der råde lyder, han är vis.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
En dåre beviser sina vrede snarliga; men den der smälek fördöljer, han är vis.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Den som sannfärdig är, han säger hvad rätt är; men ett falskt vittne bedrager.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Den der ovarliga talar, han stinger såsom ett svärd; men de visas tunga är helsosam.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
En sannfärdig mun består evigliga; men en falsk tunga består icke länge.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
De som något ondt råda, bedraga sig sjelfva; men de som tillfrid råda, de skola glädja sig deraf.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Dem rättfärdiga varder intet ondt vederfarandes; men de ogudaktige skola med olycko fulla varda.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Falske munnar äro Herranom en styggelse; men de som troliga handla, de behaga honom väl.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
En vis man gör icke mycket af sin klokhet; men de dårars hjerta utropar sin dårskap.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
En trifven hand skall varda väldig; men den som som lat är, hon måste skatt gifva.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Sorg i hjertana kränker; men ett vänligit ord fröjdar.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Den rättfärdige hafver bättre än hans näste; men de ogudaktigas väg förförer dem.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
Enom latom lyckas icke hans handel; men en trifven menniska varder rik.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
På rättom väg är lif, och på farnom stig är ingen död.
