Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
EL que ama la corrección ama la sabiduría: mas el que aborrece la reprensión, es ignorante.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
El bueno alcanzará favor de Jehová: mas él condenará al hombre de malos pensamientos.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
El hombre no se afirmará por medio de la impiedad: mas la raíz de los justos no será movida.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
La mujer virtuosa corona es de su marido: mas la mala, como carcoma en sus huesos.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Los pensamientos de los justos son rectitud; [mas] los consejos de los impíos, engaño.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Las palabras de los impíos son para acechar la sangre: mas la boca de los rectos los librará.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
[Dios] trastornará á los impíos, y no serán más: mas la casa de los justos permanecerá.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Según su sabiduría es alabado el hombre: mas el perverso de corazón será en menosprecio.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Mejor es el que es menospreciado y tiene servidores, que el que se precia, y carece de pan.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
El justo atiende á la vida de su bestia: mas las entrañas de los impíos son crueles.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
El que labra su tierra, se hartará de pan: mas el que sigue los vagabundos es falto de entendimiento.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Desea el impío la red de los malos: mas la raíz de los justos dará [fruto].
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
El impío es enredado en la prevaricación de sus labios: mas el justo saldrá de la tribulación.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
El hombre será harto de bien del fruto de su boca: y la paga de las manos del hombre le será dada.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
El camino del necio es derecho en su opinión: mas el que obedece al consejo es sabio.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
El necio luego al punto da á conocer su ira: mas el que disimula la injuria es cuerdo.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
El que habla verdad, declara justicia; mas el testigo mentiroso, engaño.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Hay quienes hablan como [dando] estocadas de espada: mas la lengua de los sabios es medicina.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
El labio de verdad permanecerá para siempre: mas la lengua de mentira por un momento.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Engaño hay en el corazón de los que piensan mal: mas alegría en el de los que piensan bien.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Ninguna adversidad acontecerá al justo: mas los impíos serán llenos de mal.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Los labios mentirosos son abominación á Jehová: mas los obradores de verdad su contentamiento.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
El hombre cuerdo encubre la ciencia: mas el corazón de los necios publica la necedad.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
La mano de los diligentes se enseñoreará: mas la negligencia será tributaria.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
El cuidado congojoso en el corazón del hombre, lo abate; mas la buena palabra lo alegra.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
El justo hace ventaja á su prójimo: mas el camino de los impíos les hace errar.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
El indolente no chamuscará su caza: mas el haber precioso del hombre [es] la diligencia.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
En el camino de la justicia está la vida; y la senda de su vereda no es muerte.
