< Приче Соломонове 12 >
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Dobar èovjek dobija ljubav od Gospoda, a èovjeka zlikovca osuðuje.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Neæe se èovjek utvrditi bezbožnošæu, a korijen pravednijeh neæe se pomaæi.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Vrijedna je žena vijenac mužu svojemu; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Misli su pravednijeh prave, a savjeti bezbožnijeh prijevara.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Rijeèi bezbožnijeh vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednijeh ostaje.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Prema razumu svom hvali se èovjek; a ko je opaka srca, prezreæe se.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onoga koji se velièa a hljeba nema.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Pravednik se brine za život svojega živinèeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Ko radi svoju zemlju, biæe sit hljeba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Bezbožnik želi obranu oda zla, ali korijen pravednijeh daje je.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Zlome je zamka u grijehu usana njegovijeh, a pravednik izlazi iz tjeskobe.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Od ploda usta svojih siti se èovjek dobra, i platu za djela svoja prima èovjek.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Bezumniku se èini prav put njegov; ali ko sluša savjet, mudar je.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Gnjev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Ko govori istinu, javlja što je pravo, a lažni svjedok prijevaru.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Ima ko govori kao da maè probada, a jezik je mudrijeh lijek.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
Istinita usta stoje tvrdo dovijeka, a jezik lažljivi za èas.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Koji zlo misle, prijevara im je u srcu, a radost je onima koji svjetuju na mir.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Nikaka nesreæa neæe zadesiti pravednika, a bezbožnici æe se napuniti zla.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade vjerno, mili su mu.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Pametan èovjek pokriva znanje, a srce bezumnijeh razglašuje bezumlje.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
Ruka radljiva gospodariæe, a lijena æe davati danak.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Briga u srcu èovjeèijem obara; a dobra rijeè razveseljava.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovu; a bezbožnike zavodi put njihov.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
Ljenivac neæe peæi lova svoga, a u vrijedna je èovjeka dobro dragocjeno.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Na putu pravde život je, i kuda ide staza njezina nema smrti.