Приче Соломонове 12

1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

Moto oyo alingaka koyekola alingaka boyebi, kasi moto oyo aboyaka pamela azali zoba.

2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.

Moto ya malamu azwaka ngolu na miso ya Yawe, kasi Nzambe akatelaka moto ya mayele mabe etumbu.

3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.

Motema mabe elendisaka moto te; mosisa ya bato ya sembo ekatanaka te.

4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

Mwasi ya malamu azali motole ya mobali na ye, kasi mwasi oyo ayokisaka soni azali lokola bokono oyo ezali kolia mikuwa.

5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.

Mabongisi ya bayengebene ezalaka ya sembo, kasi makanisi ya bato mabe ezalaka kaka lokuta.

6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

Maloba ya bato mabe ezali mitambo mpo na kosopa makila, kasi maloba ya bayengebene ebikisaka bango.

7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.

Bato mabe bakokweyisama mpe bakozala lisusu te, kasi ndako ya bayengebene ekowumela seko.

8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.

Bwanya epesaka moto lokumu, kasi motema mabe ememaka kotiolama.

9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.

Eleki malamu kozala moto pamba mpe kozala na mosali, na esika ya komimona moto monene mpe kozanga bilei.

10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

Moto ya sembo ayebaka ata baposa ya bibwele na ye, kasi motema ya moto mabe eyokaka mawa te.

11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

Moto oyo asalaka bilanga atondaka na bilei, kasi moto oyo alandaka bagoyigoyi azangi mayele.

12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.

Moto mabe alingaka misuni ya bato mabe, kasi mosisa ya bayengebene ebotaka mingi.

13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.

Moto ya misala mabe akangamaka na motambo ya maloba na ye ya lokuta, kasi moyengebene akobika kati na pasi.

14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.

Na nzela ya mbuma ya monoko na ye, moto akotondisama na bolamu; mpe moto akozwa lifuti ya misala ya maboko na ye.

15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.

Nzela ya moto oyo azangi mayele emonanaka alima na miso na ye, kasi moto oyo ayokaka toli azali moto ya bwanya.

16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

Kotomboka ya moto oyo azangi mayele eyebanaka kaka mokolo wana, kasi moto ya mayele abombaka soni na ye.

17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.

Motatoli ya malamu apesaka matatoli ya solo, kasi motatoli ya mabe apesaka matatoli ya lokuta.

18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.

Maloba ya bato oyo balobaka mingi ezokisaka lokola mopanga, kasi lolemo ya bato ya bwanya ezali lokola mafuta oyo ebikisaka.

19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.

Moto oyo alobaka solo akowumela mpo na libela, kasi mokosi akowumela kaka mpo na tango moke.

20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.

Lokuta ezalaka kati na mitema ya bato oyo basalaka mabongisi ya mabe, kasi esengo ezali mpo na bato oyo bakopesaka batoli ya kimia.

21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

Mabe moko te ekokomela bayengebene, kasi bato mabe bakotondisama na pasi.

22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.

Bibebu oyo ekosaka ezali nkele na miso ya Yawe, kasi bibebu oyo ekokisaka bosembo ezalaka elengi na miso na Ye.

23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.

Moto ya mayele abombaka boyebi, kasi motema ya zoba etatolaka makambo ya bozoba.

24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.

Maboko oyo esalaka ezwaka bokonzi, kasi maboko ya goyigoyi ememaka na bowumbu.

25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.

Motema oyo etondi na komitungisa ekobuka moto, kasi liloba ya esengo esepelisaka moto.

26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.

Moyengebene alakisaka baninga na ye nzela, kasi nzela ya moto mabe ebungisaka ye moko moto mabe.

27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.

Moto ya goyigoyi azangaka bilei, mpe moto ya nzunzu akomaka mozwi monene.

28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.

Bomoi ezalaka kati na nzela ya bosembo, mpe kufa ezalaka te kati na nzela ya bosembo.