Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Qui aime la réprimande aime la science; mais qui hait les remontrances est un sot.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
L’Homme bon s’attire la bienveillance de l’Eternel, l’homme artificieux sa réprobation:
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
On ne se maintient pas par l’iniquité; mais les justes jettent des racines inébranlables.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Une femme vertueuse est la couronne de son époux; une dévergondée, c’est la carie dans ses os.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Les justes ne rêvent que justice, les méchants ne combinent que tromperies.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Les méchants ne parlent que de dresser des embûches meurtrières; mais la bouche des justes ne s’applique qu’à sauver.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Une secousse, et les méchants ne sont plus! Mais la demeure des justes est stable.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
En proportion de son intelligence, l’homme mérite des éloges; mais les cœurs obliques sont un objet de mépris.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Mieux vaut être dédaigné et posséder un esclave, que de faire le grand et manquer de pain.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Le juste a le souci du bien-être de ses bêtes; mais les entrailles des méchants ne connaissent pas la pitié.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Celui qui cultive sa terre a du pain à satiété; celui qui poursuit des frivolités manque de sens.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
L’Impie convoite ce qui devient un piège pour les méchants; mais la racine des justes est généreuse en fruits.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Les lèvres criminelles constituent un piège funeste; mais le juste échappe à la peine.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
L’Homme doit à l’usage de la parole le bien dont il jouit; on paie à chacun le prix de ses œuvres.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
La voie de l’insensé paraît droite à ses yeux; mais écouter des conseils, c’est être sage.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Le sot, sur l’heure, manifeste son dépit; un habile homme sait dévorer un affront.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Celui qui est épris de loyauté expose fidèlement les faits; le témoin mensonger les dénature.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Il en est dont la parole blesse comme des coups d’épée, mais, le langage des sages est un baume bienfaisant.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
La vérité est éternelle; le mensonge dure un clin d’œil.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Dans le cœur de ceux qui méditent le mal s’il n’y a que perfidie; chez ceux qui donnent des conseils salutaires, il n’y a que joie.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Aucune calamité ne surprend le juste; mais les méchants sont accablés de maux.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
L’Eternel a horreur des lèvres mensongères; mais il aime ceux qui agissent avec loyauté.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Un homme avisé ne fait pas montre de son savoir; les esprits sots crient leur sottise.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
La main diligente assure le pouvoir; la main négligente paie tribut.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Le souci abat le cœur de l’homme; mais une bonne parole y ramène la joie.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Supérieur à tous est le juste; les méchants suivent un chemin qui les égare.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
La paresse évite de mettre son gibier sur le feu; mais l’activité est un trésor précieux pour l’homme.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Sur le chemin de la vertu se trouve la vie, et son sentier aboutit à l’immortalité.
