Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Whoso is loving instruction, is loving knowledge, And whoso is hating reproof [is] brutish.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
The good bringeth forth favour from Jehovah, And the man of wicked devices He condemneth.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
A man is not established by wickedness, And the root of the righteous is not moved.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
A virtuous woman [is] a crown to her husband, And as rottenness in his bones [is] one causing shame.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
The thoughts of the righteous [are] justice, The counsels of the wicked — deceit.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
The words of the wicked [are]: 'Lay wait for blood,' And the mouth of the upright delivereth them.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Overthrow the wicked, and they are not, And the house of the righteous standeth.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
According to his wisdom is a man praised, And the perverted of heart becometh despised.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Better [is] the lightly esteemed who hath a servant, Than the self-honoured who lacketh bread.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
The righteous knoweth the life of his beast, And the mercies of the wicked [are] cruel.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Whoso is tilling the ground is satisfied [with] bread, And whoso is pursuing vanities is lacking heart,
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
The wicked hath desired the net of evil doers, And the root of the righteous giveth.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
In transgression of the lips [is] the snare of the wicked, And the righteous goeth out from distress.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
From the fruit of the mouth [is] one satisfied [with] good, And the deed of man's hands returneth to him.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
The way of a fool [is] right in his own eyes, And whoso is hearkening to counsel [is] wise.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
The fool — in a day is his anger known, And the prudent is covering shame.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Whoso uttereth faithfulness declareth righteousness, And a false witness — deceit.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
A rash speaker is like piercings of a sword, And the tongue of the wise is healing.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
The lip of truth is established for ever, And for a moment — a tongue of falsehood.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Deceit [is] in the heart of those devising evil, And to those counselling peace [is] joy.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
No iniquity is desired by the righteous, And the wicked have been full of evil.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
An abomination to Jehovah [are] lying lips, And stedfast doers [are] his delight.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
A prudent man is concealing knowledge, And the heart of fools proclaimeth folly.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
The hand of the diligent ruleth, And slothfulness becometh tributary.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Sorrow in the heart of a man boweth down, And a good word maketh him glad.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
The righteous searcheth his companion, And the way of the wicked causeth them to err.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
The slothful roasteth not his hunting, And the wealth of a diligent man is precious.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
In the path of righteousness [is] life, And in the way of [that] path [is] no death!
