Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Ngʼat mohero puonj mar rieko ohero ngʼeyo, to ngʼat ma ok winj puonj ofuwo.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Ngʼat maber yudo pwoch kuom Jehova Nyasaye, to Jehova Nyasaye kwero ngʼat ma timbene richo.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Ngʼato ok nyal gerore motegno kuom richo, to ngʼat makare ok nyal pudhi.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Dhako ma kite longʼo en osimbo mar chwore, to dhako ma timbene richo chalo gi nyamuoda manie choke.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Chenro mar ngʼat makare nikare, to puonj mar joricho en wuondruok.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Weche mag joricho opondo karito chwero remo, to wach mar joma kare resogi.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Joricho osewiti kendo gilal nono, to od ngʼat makare osiko ogurore motegno.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Ngʼato ipako kaluwore gi riekone, to jogo man-gi paro mobam ichayo.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Ber bedo dhano adhana, to in gi jatich, moloyo wuondori ni in ngʼato, to ionge chiemo.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Ngʼat makare chiwo kony ne gik ma jambe dwaro, to timbe mag ngʼwono mag ngʼat marach gin mana gero.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Ngʼat matiyo e puothe biro bedo gi chiemo mogundho, to ngʼat mabayo abaya onge gi rieko.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Joricho dwaro gik moyaki mag jogo mamono, to tiend joma kare kelo mwandu.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Ngʼat marach imako mana gi wuoyone maricho, to ngʼat makare tony ne chandruok.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Weche mabeyo mawuok e dho ngʼato miyo obedo gi gik mabeyo, adiera, tich mar lwete kelone konyruok.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Yor ngʼat mofuwo nenorene ni nikare, to ngʼat makare chiko ite ne puonj.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Ngʼat mofuwo nyiso mirimbe mapiyo, to ngʼat mariek mwonyo ayany.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Janeno ma ja-adiera chiwo neno mobidhore, to janeno ma hango wach wacho miriambo.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Weche mag muomruok chwoyo chuny mana kaka ligangla, to lew ngʼat mariek kelo ngima.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
Dhok ma ja-adiera osiko manyaka chiengʼ, to lep mariambo bedo mana kuom kinde machwok.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Wuond ni e chuny jogo machano timo marach, to mor en mar jogo mohero kwe.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Onge gima rach manyalo biro ni ngʼat makare; to joricho ni kod thagruok mathoth.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Jehova Nyasaye mon kod dhok mariambo, to omor gi jogo ma jo-adiera.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Ngʼat mariek orito ngʼeyone e iye, to chuny joma ofuwo wuoyo ma ok opimo.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
Tich matek miyo ngʼato bedo gi duongʼ, to nyawo gikone en tich mar misumba.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Chuny maparore miyo ngʼato bedo mool, to wach mamuol jiwe.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Ngʼat makare dak gi osiepene e yo mowinjore, to yor ngʼat marach terogi kama rach.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
Jasamuoyo ok nyal yudo dwarone, to jakinda maratego ongʼeyo ber gige.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Yo makare nitie gi ngima, e yorno nitie ngima mochwere.
