Приче Соломонове 11
1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
Yalghan taraza Perwerdigargha yirginchliktur; Adil jing téshi Uni xursen qilar.
2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
Tekebburluq bilen birge shermendichilik egiship kéler; Lékin danaliq kichik péillargha hemrah bolar.
3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
Toghrilarning semimiyliki özini yétekler; Lékin kazzaplarning egriliki özini weyran qilar.
4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Xudaning ghezep künide mal-dunyaning paydisi bolmas; Lékin heqqaniyet ademni ölümdin qutquzar.
5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
Kamil ademning heqqaniyliqi özini tüz yolgha bashlar; Yaman adem öz yamanliqidin yiqilar.
6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
Durus ademlerning heqqaniyliqi özlirini qutquzar; Lékin kazzaplar öz hiyle-neyringidin tutular.
7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
Rezil adem ölse, uning ümidi yoqqa chiqar; Gunahkarning ümidi axiri quruq qalar.
8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
Heqqaniy adem qiyinchiliqtin xaliy qilinar; Rezil adem uning ornigha tutular.
9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
Munapiqlar öz aghzi bilen yéqinini buzar; Lékin heqqaniylar bilimi bilen qutquzular.
10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
Heqqaniy adem ronaq tapsa, sheher xush bolar; Rezil adem halak bolsa, xelq tentene qilar.
11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
Toghrilarning beriket tileshliri bilen sheher gülliner; Lékin rezillerning tili bilen weyran bolar.
12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
Öz yéqinini sökidighan kishi — eqilsizdur; Emma yorutulghan adem aghzini yighar.
13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
Gep toshughuchi mexpiyetlerni ashkarilar; Sadiq adem amanetke xiyanet qilmas.
14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
Yolyoruq kem bolsa, el-yurt yiqilar; Ulugh bir meslihetchi bolsa, el nijat tapar.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
Yatqa borun bolghan kishi ziyan tartmay qalmas; Qol bériship képil bolushni yaman körgen kishining quliqi tinch bolar.
16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
Shapaetlik ayal izzet-hörmetni qoldin bermes; Zorawanlar bayliqni qoldin bermes.
17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
Rehimdil öz-özige bext yaritar; Rehimsiz öz ténini aghritar.
18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
Yaman ademlerning alghan ish heqqi ularni aldar, beriketsiz bolar; Emma heqqaniyet térighuchi adem emeliy in’am alar.
19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
Heqqaniyet ademge hayatliq tapquzar; Yamanliqni közlep yüridighan kishi ölümge yüz tutar.
20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
Niyiti buzuq kishi Perwerdigargha yirginchliktur; Emma yoli diyanetlik kishiler uning xursenlikidur.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Qol tutushup birleshsimu, yamanlar jazagha tartilmay qalmas; Lékin heqqaniylarning nesli nijat tapar.
22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
Chirayliq emma tétiqsiz xotun, Choshqining tumshuqigha altun halqa salghandektur.
23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
Heqqaniylarning arzusi peqet yaxshi méwe élip kéler; Yamanlarning kütkini ghezep-neprettur.
24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
Biraw merdlerche tarqatsimu, gülliner; Yene biraw bérishke tégishlikini ayisimu, peqet namratlishar.
25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
Merd adem etliner; Bashqilarni sugharghuchi özimu sughirilar.
26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
Ashliqni satmay bésiwalghan kishi elning lenitige uchraydu; Lékin ashliqni sétip bergüchige beriket tiliner.
27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
Yaxshiliqni izdep intilgen adem shapaet tapar; Yamanliqni izdigen adem özi yamanliq körer.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
Öz mal-duniyasigha tayan’ghuchi yiqilar; Heqqaniy kishi yopurmaqtek kökirer.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
Öz öyige azarchiliq salghan kishi shamalgha miras bolar; Eqilsiz adem aqilanining quli bolup qalar.
30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
Heqqaniyning béridighan méwisi «hayatliq derixi»dur; Dana kishi köngüllerni [hayatliqqa] mayil qilar.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Qaranglar, heqqaniy adem bu dunyada [sewenliki üchün] bedel töligen yerde, Reziller bilen gunahkarlarning aqiwiti qandaq bolar?
