< Приче Соломонове 11 >

1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
Falsk vekt er en vederstyggelighet for Herren, men fullvektige lodder er ham til velbehag.
2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
Med overmot følger skam, men de ydmyke har visdom.
3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
De opriktiges rettsinn leder dem, men de troløses forvendte sinn ødelegger dem.
4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Gods hjelper ikke på vredens dag, men rettferdighet frir fra døden.
5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
Den ustraffeliges rettferdighet gjør hans vei jevn, men den ugudelige faller ved sin ugudelighet.
6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
De opriktiges rettferdighet frelser, men de troløse fanges i sin egen ondskap.
7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
Når et ugudelig menneske dør, blir hans håp til intet, og med det som de onde stunder efter, er det forbi.
8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
Den rettferdige utfries av trengsel, og den ugudelige kommer i hans sted.
9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
Med munnen ødelegger den gudløse sin næste, men ved sin kunnskap utfries de rettferdige.
10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
Når det går de rettferdige godt, jubler byen, og når de ugudelige omkommer, lyder fryderop.
11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
Ved de opriktiges velsignelse blir en by ophøiet, men de ugudeliges munn bryter den ned.
12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
Den som taler foraktelig om sin næste, er uten forstand; men en forstandig mann tier.
13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
Den som går omkring som baktaler, åpenbarer hemmeligheter; men den som er trofast i ånden, skjuler saken.
14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
Hvor det intet styre er, faller folket; men hvor det er mange rådgivere, der er frelse.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
Ille går det den som går i borgen for en fremmed; men den som skyr å gi håndslag, er sikker.
16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
En yndig kvinne vinner ære, og voldsmenn vinner rikdom.
17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
En godgjørende mann gjør vel mot sig selv, men en hårdhjertet mann ødelegger sig.
18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
Den ugudelige vinner en lønn som svikter, men den som sår rettferdighet, får en lønn som varer.
19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
Den som står fast i rettferdighet, ham blir det til liv; men den som jager efter ondt, volder sin egen død.
20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
En vederstyggelighet for Herren er de hvis hjerte er forvendt; men til velbehag for ham er de hvis vei er ustraffelig.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Visselig, den onde blir ikke ustraffet, men de rettferdiges ætt slipper unda.
22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
Som en gullring i et svinetryne er en fager kvinne som er uten forstand.
23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
De rettferdiges attrå er bare det som godt er; de ugudelige har vrede i vente.
24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
Den ene strør ut og får ennu mere; den andre holder tilbake mere enn rett er, og det blir dog bare fattigdom.
25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
Den som velsigner, skal trives, og den som lesker andre, han blir selv lesket.
26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
Den som holder korn tilbake, ham banner folket; men velsignelse kommer over dens hode som selger korn.
27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
Den som søker hvad godt er, søker det som er til behag; men den som higer efter ondt, over ham kommer det onde.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
Den som setter sin lit til sin rikdom, han skal falle; men de rettferdige skal grønnes som løvet.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
Den som setter sitt hus i ulag, skal arve vind, og dåren blir en tjener for den vise.
30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
Den rettferdiges frukt er et livsens tre, og den vise fanger sjeler.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Se, den rettferdige får sin lønn på jorden, hvor meget mere da den ugudelige og synderen!

< Приче Соломонове 11 >