Приче Соломонове 11
1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
A false balance is abomination to the LORD: but a just weight is his delight.
2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
When pride cometh, then cometh shame: but with the lowly is wisdom.
3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
The integrity of the upright shall guide them: but the perverseness of transgressors shall destroy them.
4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Riches profit not in the day of wrath: but righteousness delivereth from death.
5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
The righteousness of the perfect shall direct his way: but the wicked shall fall by his own wickedness.
6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
The righteousness of the upright shall deliver them: but transgressors shall be taken in their own iniquity.
7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
When a wicked man dieth, his expectation shall perish: and the hope of unjust men perisheth.
8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
The righteous is delivered out of trouble, and the wicked cometh in his stead.
9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
An hypocrite with his mouth destroyeth his neighbour: but through knowledge shall the just be delivered.
10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
When the righteous prosper, the city rejoiceth: and when the wicked perish, there is shouting.
11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
By the blessing of the upright the city is exalted: but it is overthrown by the mouth of the wicked.
12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
He that is void of wisdom despiseth his neighbour: but a man of understanding holdeth his peace.
13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
A talebearer revealeth secrets: but he that is of a faithful spirit concealeth the matter.
14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
Where no counsel is, the people fall: but in the multitude of counsellors there is safety.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
He that is surety for a stranger shall smart for it: and he that hateth suretiship is secure.
16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
A gracious woman retaineth honour: and strong men retain riches.
17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
The merciful man doeth good to his own soul: but he that is cruel troubleth his own flesh.
18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
The wicked worketh a deceitful work: but to him that soweth righteousness shall be a sure reward.
19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
As righteousness tendeth to life: so he that pursueth evil pursueth it to his own death.
20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
They that are of a perverse heart are abomination to the LORD: but such as are upright in their way are his delight.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Though hand join in hand, the wicked shall not be unpunished: but the seed of the righteous shall be delivered.
22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
As a jewel of gold in a swine’s snout, so is a fair woman who is without discretion.
23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
The desire of the righteous is only good: but the expectation of the wicked is wrath.
24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
There is that scattereth, and yet increaseth; and there is that withholdeth more than is right, but it tendeth to poverty.
25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
The liberal soul shall be made fat: and he that watereth shall be watered also himself.
26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
He that withholdeth grain, the people shall curse him: but blessing shall be upon the head of him that selleth it.
27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
He that diligently seeketh good procureth favour: but he that seeketh mischief, it shall come to him.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
He that trusteth in his riches shall fall: but the righteous shall flourish as a branch.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
He that troubleth his own house shall inherit the wind: and the fool shall be servant to the wise of heart.
30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
The fruit of the righteous is a tree of life; and he that winneth souls is wise.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Behold, the righteous shall be recompensed upon the earth: much more the wicked and the sinner.
