Приче Соломонове 11
1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
A false balance is an abomination to Jehovah; but a just weight is his delight.
2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
[When] pride cometh, then cometh shame; but with the lowly is wisdom.
3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
The integrity of the upright guideth them; but the crookedness of the unfaithful destroyeth them.
4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Wealth profiteth not in the day of wrath; but righteousness delivereth from death.
5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
The righteousness of the perfect maketh plain his way; but the wicked falleth by his own wickedness.
6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
The righteousness of the upright delivereth them; but the treacherous are taken in their own craving.
7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
When a wicked man dieth, [his] expectation shall perish; and the hope of evil [men] perisheth.
8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
The righteous is delivered out of trouble, and the wicked cometh in his stead.
9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
With his mouth a hypocrite destroyeth his neighbour; but through knowledge are the righteous delivered.
10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
When it goeth well with the righteous, the city rejoiceth; and when the wicked perish, there is shouting.
11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
By the blessing of the upright the city is exalted; but it is overthrown by the mouth of the wicked.
12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
He that despiseth his neighbour is void of heart; but a man of understanding holdeth his peace.
13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
He that goeth about talebearing revealeth secrets; but he that is of a faithful spirit concealeth the matter.
14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
Where no advice is, the people fall; but in the multitude of counsellors there is safety.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
It goeth ill with him that is surety for another; but he that hateth suretyship is secure.
16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
A gracious woman retaineth honour; and the violent retain riches.
17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
The merciful man doeth good to his own soul; but the cruel troubleth his own flesh.
18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
The wicked worketh a deceitful work; but he that soweth righteousness hath a sure reward.
19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
As righteousness [tendeth] to life, so he that pursueth evil [doeth it] to his own death.
20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
The perverse in heart are abomination to Jehovah; but they that are perfect in [their] way are his delight.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Hand for hand! an evil [man] shall not be held innocent; but the seed of the righteous shall be delivered.
22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
A fair woman who is without discretion, is [as] a gold ring in a swine's snout.
23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
The desire of the righteous is only good; the expectation of the wicked is wrath.
24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
There is that scattereth, and yet increaseth; and there is that withholdeth more than is right, but [it tendeth] only to want.
25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
The liberal soul shall be made fat, and he that watereth shall be watered also himself.
26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
He that withholdeth corn, the people curse him; but blessing shall be upon the head of him that selleth it.
27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
He that is earnest after good seeketh favour; but he that searcheth for mischief, it shall come upon him.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
He that trusteth in his riches shall fall; but the righteous shall flourish as a leaf.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
He that troubleth his own house shall inherit wind; and the fool shall be servant to the wise of heart.
30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
The fruit of the righteous is a tree of life; and the wise winneth souls.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Behold, the righteous shall be requited on the earth: how much more the wicked and the sinner.
