< Приче Соломонове 10 >

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
parabolae Salomonis filius sapiens laetificat patrem filius vero stultus maestitia est matris suae
2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
non proderunt thesauri impietatis iustitia vero liberabit a morte
3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
non adfliget Dominus fame animam iusti et insidias impiorum subvertet
4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
egestatem operata est manus remissa manus autem fortium divitias parat
5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
qui congregat in messe filius sapiens est qui autem stertit aestate filius confusionis
6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
benedictio super caput iusti os autem impiorum operit iniquitatem
7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
memoria iusti cum laudibus et nomen impiorum putrescet
8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
sapiens corde praecepta suscipiet stultus caeditur labiis
9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
qui ambulat simpliciter ambulat confidenter qui autem depravat vias suas manifestus erit
10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
qui annuit oculo dabit dolorem stultus labiis verberabitur
11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
vena vitae os iusti et os impiorum operiet iniquitatem
12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
odium suscitat rixas et universa delicta operit caritas
13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
in labiis sapientis invenietur sapientia et virga in dorso eius qui indiget corde
14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
sapientes abscondunt scientiam os autem stulti confusioni proximum est
15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
substantia divitis urbs fortitudinis eius pavor pauperum egestas eorum
16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
opus iusti ad vitam fructus impii ad peccatum
17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
via vitae custodienti disciplinam qui autem increpationes relinquit errat
18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
abscondunt odium labia mendacia qui profert contumeliam insipiens est
19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
in multiloquio peccatum non deerit qui autem moderatur labia sua prudentissimus est
20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
argentum electum lingua iusti cor impiorum pro nihilo
21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
labia iusti erudiunt plurimos qui autem indocti sunt in cordis egestate morientur
22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.
benedictio Domini divites facit nec sociabitur ei adflictio
23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
quasi per risum stultus operatur scelus sapientia autem est viro prudentia
24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
quod timet impius veniet super eum desiderium suum iustis dabitur
25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
quasi tempestas transiens non erit impius iustus autem quasi fundamentum sempiternum
26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
sicut acetum dentibus et fumus oculis sic piger his qui miserunt eum
27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
timor Domini adponet dies et anni impiorum breviabuntur
28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
expectatio iustorum laetitia spes autem impiorum peribit
29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
fortitudo simplicis via Domini et pavor his qui operantur malum
30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
iustus in aeternum non commovebitur impii autem non habitabunt in terram
31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
os iusti parturiet sapientiam lingua pravorum peribit
32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
labia iusti considerant placita et os impiorum perversa

< Приче Соломонове 10 >