< Приче Соломонове 10 >

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
Salomos ordsprog. Viis søn glæder sin fader, tåbelig søn er sin moders sorg.
2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
Gudløsheds skatte gavner intet, men retfærd redder fra død.
3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
HERREN lader ej en retfærdig sulte, men gudløses attrå støder han fra sig.
4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
Doven hånd skaber fattigdom, flittiges hånd gør rig.
5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
En klog søn samler om sommeren, en dårlig sover om høsten.
6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
Velsignelse er for retfærdiges hoved, på uret gemmer gudløses mund.
7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
Den retfærdiges minde velsignes, gudløses navn smuldrer hen.
8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
Den vise tager mod påbud, den brovtende dåre styrtes.
9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
Hvo lydefrit vandrer, vandrer trygt; men hvo der går krogveje, ham går det ilde.
10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
Blinker man med øjet, volder man ondt, den brovtende dåre styrtes.
11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
Den retfærdiges mund er en livsens kilde, på uret gemmer gudløses mund.
12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
Had vækker Splid, Kærlighed skjuler alle Synder.
13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
På den kloges Læber fnder man Visdom, Stok er til Ryg på Mand uden Vid.
14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
De vise gemmer den indsigt, de har, Dårens Mund er truende Våde.
15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
Den riges Gods er hans faste Stad, Armod de ringes Våde.
16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
Den retfærdiges Vinding tjener til Liv, den gudløses Indtægt til Synd.
17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
At vogte på Tugt er Vej til Livet, vild farer den, som viser Revselse fra sig.
18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
Retfærdige Læber tier om Had, en Tåbe er den, der udspreder Rygter.
19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
Ved megen Tale undgås ej Brøde, klog er den, der vogter sin Mund.
20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
Den retfærdiges Tunge er udsøgt Sølv, gudløses Hjerte er intet værd.
21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
Den retfærdiges Læber nærer mange, Dårerne dør af Mangel på Vid.
22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.
HERRENs Velsignelse, den gør rig, Slid og Slæb lægger intet til.
23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
For Tåben er Skændselsgerning en Leg, Visdom er Leg for Mand med Indsigt.
24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
Hvad en gudløs frygter, kommer over hans Hoved, hvad retfærdige ønsker, bliver dem givet.
25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
Når Storm farer frem, er den gudløse borte, den retfærdige står på evig Grund.
26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
Som Eddike for Tænder og Røg for Øjne så er den lade for dem, der sender ham.
27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
HERRENs Frygt lægger dage til, gudløses År kortes af.
28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
Retfærdige har Glæde i Vente, gudløses Håb vil briste.
29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
For lydefri Vandel er HERREN et Værn, men en Rædsel for Udådsmænd.
30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
Den retfærdige rokkes aldrig, ikke skal gudløse bo i Landet.
31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
Den retfærdiges Mund bærer Visdoms Frugt, den falske Tunge udryddes.
32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
Den retfærdiges Læber søger yndest, gudløses Mund bærer Falskheds Frugt.

< Приче Соломонове 10 >