Приче Соломонове 10
1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
Solomon palunghahaih lok loe hae tiah oh; palungha caa mah loe ampa to poeknawmsak, kamthu ih caa mah loe amno to palungsetsak.
2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
Amsoem ai ah hak ih hmuen loe atho om ai, toe toenghaih mah loe duekhaih thung hoiah pahlong.
3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
Katoeng kami loe zok amthlam moe, duek hanah Angraeng mah asaeng ai; toe kahoih ai kami ih hmuenmae loe amrosak.
4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
Thasae ban mah anih to amtangsak, thahoih ban mah loe anih to angraengsak.
5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
Nipui tueah caaknaek patung kami loe palungha capa ah oh, cang aah tue ah iip kami loe azathaih paek capa ah oh.
6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
Katoeng kami ih lu ah loe tahamhoihaih to oh; toe kahoih ai kami ih pakha loe athii palonghaih hoiah koi.
7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
Katoeng kaminawk loe pahnet thai ai pongah tahamhoih o; toe kasae kami ih ahmin loe qong tih.
8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
Palungha palungthin mah loe lokpaekhaih to pazui; toe lok angaek thaih kamthu loe amro tih.
9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
Toenghaih loklam ah caeh kami loe ngancuem tih; toe lam amkhraeng kami loe a poekhaih to amtueng tih.
10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
Uthaih mik pakhriphaih mah kami to raihaih paek, lok angaek thaih kamthu loe amro tih.
11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
Katoeng kami ih pakha loe hinghaih tuipuek ah oh, toe kasae kami ih pakha loe kahoih ai hmuen hoiah koi.
12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
Hnukmahaih mah misa angcoengsak, toe amlunghaih mah loe zaehaih boih to khuk.
13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
Panoekhaih tawn kami ih pahni ah palunghahaih to amtueng, toe panoekhaih tawn ai kami ih kaengah loe quiboeng to oh.
14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
Palungha kami loe palunghaih to patungh, toe amthu kami ih pakha loe amro han zoi daek.
15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
Angraeng ih tacong loe kacak angmah ih vangpui ah oh; toe amtang kami amtanghaih loe angmah amrohaih ah oh.
16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
Katoeng kami toksakhaih atho loe hinghaih ah oh, toe kahoih ai kami ih thingthai mah loe zaehaih to tacawtsak.
17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
Thuitaekhaih lok tahngai kami loe hinghaih loklam ah caeh; toe thuitaekhaih lok aek kami loe loklam amkhraeng.
18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
Lok amlaihaih mah hnukmahaih to amtueng ai ah ohsak, minawk kasae thui kami loe kamthu ah ni oh.
19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
Kapop ah lokthuih naah thuih pazaehaih to oh; toe palungha kami loe pahni to ciip.
20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
Palungha kami ih palai loe qoih ih sumkanglung baktiah oh; toe kahoih ai kami ih palungthin loe atho om ai.
21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
Katoeng kami ih pahni mah kami paroeai pacah; toe kamthu loe panoekhaih tawn ai pongah duek.
22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.
Angraeng tahamhoihaih mah angraenghaih to ohsak, to angraenghaih ah loe palungsethaih om ai.
23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
Kamthu loe kahoih ai hmuen nuiah anghoe, toe palungha kami loe panoekhaih tawnh.
24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
Kahoih ai kami nuiah zithaih to pha tih; toe katoeng kami koehhaih loe akoepsak tih.
25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
Kahoih ai kaminawk loe, kamhae takhi baktiah laemh o; toe katoeng kaminawk loe dungzan kacak ahmuen ah oh.
26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
Kathaw tui mah haa kinsak moe, hmaikhue mah mik amcapsak baktih toengah, thasae kami doeh anih patoeh kami hanah to tiah oh.
27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
Angraeng zithaih mah hinglung sawksak; toe kasae kaminawk loe saning duem tih.
28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
Anghoehaih loe katoeng kaminawk oephaih ah oh; toe kasae kaminawk oephaih loe anghmaa tih.
29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
Angraeng ih loklam loe katoeng kaminawk hanah thacakhaih ah oh; toe kahoih ai hmuen sah kaminawk han loe amrohaih ah oh.
30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
Katoeng kami loe natuek naah doeh angthui mak ai; toe kasae kami loe long nuiah kacakah khosah thai mak ai.
31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
Katoeng kami ih pakha thung hoiah palunghahaih to tacawt; toe kangkoih ah lokthui kami ih palai loe aat pae pat tih.
32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
Katoeng kami ih palai loe tapom thaikoi ah kaom hmuen to panoek; toe kasae kami ih pakha loe kangkoih ah lok apaeh.
