Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Притчи Соломона, сына Давидова, царя Израильского,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
чтобы познать мудрость и наставление, понять изречения разума;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
усвоить правила благоразумия, правосудия, суда и правоты;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
простым дать смышленость, юноше - знание и рассудительность;
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
послушает мудрый - и умножит познания, и разумный найдет мудрые советы;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
чтобы разуметь притчу и замысловатую речь, слова мудрецов и загадки их.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Начало мудрости страх Господень; доброе разумение у всех, водящихся им; а благоговение к Богу - начало разумения; глупцы только презирают мудрость и наставление.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Слушай, сын мой, наставление отца твоего и не отвергай завета матери твоей,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
потому что это - прекрасный венок для головы твоей и украшение для шеи твоей.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Сын мой! если будут склонять тебя грешники, не соглашайся;
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
если будут говорить: “Иди с нами, сделаем засаду для убийства, подстережем непорочного без вины,
живых проглотим их, как преисподняя, и - целых, как нисходящих в могилу; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
наберем всякого драгоценного имущества, наполним дома наши добычею;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
жребий твой ты будешь бросать вместе с нами, склад один будет у всех нас”, -
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
сын мой! не ходи в путь с ними, удержи ногу твою от стези их,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
потому что ноги их бегут ко злу и спешат на пролитие крови.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
В глазах всех птиц напрасно расставляется сеть,
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
а делают засаду для их крови и подстерегают их души.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Таковы пути всякого, кто алчет чужого добра: оно отнимает жизнь у завладевшего им.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Премудрость возглашает на улице, на площадях возвышает голос свой,
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
в главных местах собраний проповедует, при входах в городские ворота говорит речь свою:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Доколе, невежды, будете любить невежество? доколе буйные будут услаждаться буйством? доколе глупцы будут ненавидеть знание?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Обратитесь к моему обличению: вот, я изолью на вас дух мой, возвещу вам слова мои.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Я звала, и вы не послушались; простирала руку мою, и не было внимающего;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
и вы отвергли все мои советы, и обличений моих не приняли.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
За то и я посмеюсь вашей погибели; порадуюсь, когда придет на вас ужас;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
когда придет на вас ужас, как буря, и беда, как вихрь, принесется на вас; когда постигнет вас скорбь и теснота.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Тогда будут звать меня, и я не услышу; с утра будут искать меня, и не найдут меня.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
За то, что они возненавидели знание и не избрали для себя страха Господня,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
не приняли совета моего, презрели все обличения мои;
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
за то и будут они вкушать от плодов путей своих и насыщаться от помыслов их.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Потому что упорство невежд убьет их, и беспечность глупцов погубит их,
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
а слушающий меня будет жить безопасно и спокойно, не страшась зла”.
