Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Ama avontafera knare nomanizamofo ke Israeli vahe'mokizmi kini ne' Solomoni, Deviti nemofo krente'ne.
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Ama knare nomanizamofo ke'mo'a, knare antahi'za neramino, tavumro ante ke nerasmino, taza hinketa oku'ama me'nea kea keta antahita hugahune.
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Knare antahintahi neramino, tazeri fatgo nehanigeta, fatgo avu'ava nehuta, fatgo huta refko nehuta, maka vahe'mofona mago avamente knare avu'avara huzmantegahune.
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Hagi ama ana nanekemo'a, antahi'zama'a omane'nesia vahera knare antahintahi nezamino, ne'mofara antahiza nezaminke'za knare hu'za maka zana refko hugahaze.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Knare antahintahima eri'nesimo'a, ama nanekea nentahinkeno rempi hunemina, mago'ane ama' antahi'zana e'nerinkeno, antahi ama'ma hania ne'mo'a, avumro kea erigahie.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Ama nanekemo'a zamaza hina, knare antahintahima eri kene, avame kea antahi ama' nehuta, antahi'zane vahe'mo'zama hu'naza kene, ruzahu ruzahu fraki kea erigahaze.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Anumzamofonku kore hunteno agorga'a manizana, antahi'zama eri'zamofo agafa'a me'ne. Hu'neanagi neginagi vahe'mo'za knare antahi'zane avumro kegura zamagena humigahaze.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Mofavre'nimoke, negafa'ma kavumro kema hania kea amage nentenka, negrerama rempima hugamisia kea ha'ontagio.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Ana kavumro kemo'a, avasase zanu anunte fetori anteankna nehuno, anankempi pasesu nofi anteankna hugantegahie.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Mofavre'nimoke, kumi vahe'mo'za kefoza huogu kavazuma hanazana, ana kefozana osutfa huo.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Tagrane egeta frakineta hazenkezmi omne vaheku ome zmahamneno hnagenka, ovutfa huo.
Fri vahe kumamo'ma vahe'ma zamasgahu nevaziankna huta, zamasimuma eri'za mani'naza vahera zamahe frisune. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Mika zago'amo mareri zantamima zamaheta hanaresuna zantamina refko huta nontifi eri antevi'neteta,
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
musufama erisuna zagoa refko hugamigahunanki, tagrane enoma hanagenka,
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
mofavre'nimoke, zamagranena ovutfa huo, zamagrama vanarega ovuo.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Na'ankure ame hu'za kumira nehu'za, vahera zamahe'za korana eri neragize.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Namamo'ma negesigenka krifu anaginte'sanana, ana namamo'a krifufina ohenigeno, krifumo'a amnezankna hugahie.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Anahu kna hu'za, vahe'mo'za ruvahe zamahe'naku hazanagi, zamagra'a zamahe nefrize.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
E'inahu kanteti'ma musufama fenoma erizamo'a, kahe frigahie.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Knare antahintahizamo'a mago a'kna hu'neankino, kama vu'za e'za nehazafi oti'neno kezanetino, vahe atru hu'za nemanizafi ranke huno kezatino kea nehie.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Ana a'mo'a tusi kereso nehaza kamofo atuparegati kezatino, rankumapi ufre kafante mani'neno kea nehie.
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Antahiza omane vahe'motma nama'a zupa musena hutma antahizantmi omane vahera manigahaze? Kiza zokago kema knare antahizanku'ma nehzazana, taganetma omanigahafi?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Nagrama i'oma hugantoa kema amage'ma antesanke'na, nagu'a neramina, knare antahi'zani'a rempi huramigahue.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Hianagi kema nehugenka antahi nonaminka, kagrite etragote'za nehugenka antahi nonamine.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Kavumro'ma negantogenka, keni'a nontahinka, osuo huazama nehanku,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
ana nona'a kagrite'ma esia hazenkegura, kagiza regahue. Tusi'a hazenke zamo kazeri kagateresige'na, Nagra kagiza regahue.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Zahoko'mo hiaza huno hazenke zamo'ma tamazeri agaterenkeno, hankro zaho'mo hiaza huno tinko'mo refitege, hazenke'zamo ene kore'zamo tmagritera egahie.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Ana hanige'za zamagra zamazama hanugura kezatigahazanagi, nagra kenona huozamigahue. Zamagra nagrikura hakresnazanagi, onagegahaze.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Na'ankure zamagra antahi'zama erizankura zamesra hunente'za, Ra Anumzamofona kore hunte zamagesa ontahi'naze.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Nagrama zamavumro antoankea erinetre'za, zamazeri fatgo huankea amage onte'naze.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
E'ina hu'negu zamagrama hu'nesaza zamuzmamofona raga'a nesageno, oku'ma hu'naku retroma hu'nesaza zamavu'zmavamofo nona'a havi miza erigahaze.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Antahintahizmi omane vahe'mokizmia, neginagi zamavu'zmavamo zamahe nefrinkeno, knare hu'none hu'zama hanaza zamo, zamahe frigahie.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Hianagi aza'o nagri kema antahisimo'a, hazenke e'ori knare huno nemanino, havizankura korora osu mani fru huno manigahie.
