Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Proverbs of Solomon, son of David, king of Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
to know wisdom and instruction; to discern the words of understanding;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
to receive the instruction of wisdom, righteousness and judgment, and equity;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
to give prudence to the simple, to the young man knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
He that is wise will hear, and will increase learning; and the intelligent will gain wise counsels:
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
to understand a proverb and an allegory, the words of the wise and their enigmas.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The fear of Jehovah is the beginning of knowledge: fools despise wisdom and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hear, my son, the instruction of thy father, and forsake not the teaching of thy mother;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
for they shall be a garland of grace unto thy head, and chains about thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice thee, consent not.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk secretly for the innocent without cause;
let us swallow them up alive as Sheol, and whole, as those that go down into the pit; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
we shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil:
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
cast in thy lot among us; we will all have one purse:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
— my son, walk not in the way with them, keep back thy foot from their path;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
for their feet run to evil, and they make haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
For in vain the net is spread in the sight of anything which hath wings.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
And these lay wait for their own blood; they lurk secretly for their own lives.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
So are the paths of every one that is greedy of gain: it taketh away the life of its possessors.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom crieth without; she raiseth her voice in the broadways;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
she calleth in the chief [place] of concourse, in the entry of the gates; in the city she uttereth her words:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
How long, simple ones, will ye love simpleness, and scorners take pleasure in their scorning, and the foolish hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Turn you at my reproof: behold, I will pour forth my spirit unto you, I will make known to you my words.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no one regarded;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
and ye have rejected all my counsel, and would none of my reproof:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also will laugh in your calamity, I will mock when your fear cometh;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
when your fear cometh as sudden destruction, and your calamity cometh as a whirlwind; when distress and anguish come upon you:
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
— then will they call upon me, but I will not answer; they will seek me early, and shall not find me.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Because they hated knowledge, and did not choose the fear of Jehovah;
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
they would none of my counsel, they despised all my reproof:
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
therefore shall they eat of the fruit of their way, and be filled with their own devices.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For the turning away of the simple shall slay them, and the prosperity of the foolish shall cause them to perish.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But whoso hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be at rest from fear of evil.
