Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Spreuken van Salomon, den zoon van David, Den koning van Israël:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Ze leren u kennen wijsheid en tucht, Ze geven u begrip voor verstandige woorden;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Ze voeden u op tot heilzame tucht, Rechtschapenheid, plichtsbesef en oprechtheid.
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Aan de onnozelen schenken ze ervaring, Aan jonge mensen doordachte kennis.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Als een wijze ze hoort, zal hij zijn inzicht verdiepen, Een verstandig mens zal er ideeën door krijgen;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Spreuk en strikvraag zal hij doorzien, De woorden der wijzen en hun problemen.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Het ontzag voor Jahweh is de grondslag der wijsheid; Maar ongelovigen lachen om wijsheid en tucht.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Mijn zoon, luister dus naar de wenken van uw vader, Sla niet in de wind, wat uw moeder u leerde;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Want het siert uw hoofd als een krans, Uw hals als een snoer.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Mijn zoon, als zondaars u willen verleiden, stem niet toe,
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Als ze u zeggen: Ga met ons mee, Laat ons loeren op bloed, Laat ons zo maar onschuldigen belagen,
Gelijk de onderwereld hen levend verslinden, Als zij, die ten grave dalen, geheel en al; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Allerlei kostbare schatten zullen we vinden, Onze huizen vullen met buit;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Ge moogt meeloten in onze kring, Eén buidel zullen we samen delen!
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Mijn zoon, ga dan niet met hen mee, En houd uw voet af van hun pad;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Want hun voeten ijlen naar het kwade, En haasten zich, om bloed te vergieten.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Maar zoals het niet geeft, of het net wordt gespannen, Terwijl alle vogels het zien:
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Zo loeren ze slechts op hun eigen bloed, En belagen ze hun eigen leven!
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Zo gaat het allen, die uit zijn op oneerlijke winst: Deze beneemt zijn bezitters het leven.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
De wijsheid roept luid in de straten, Op de pleinen verheft ze haar stem;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Ze roept op de tinne der muren, En spreekt aan de ingang der poorten:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Hoe lang nog, dommen, blijft gij liever onnozel, Blijven de eigenwijzen verwaand, Willen de dwazen van geen wijsheid horen?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Keert u tot mijn vermaning; Dan stort ik mijn geest over u uit, En maak u mijn woorden bekend.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Maar zo ge weigert, als ik roep, En niemand er op let, als ik mijn hand verhef;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Zo ge mijn raad geheel en al in de wind slaat, En van mijn vermaning niet wilt weten:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Zal ik lachen, wanneer het u slecht gaat, Zal ik spotten, wanneer uw verschrikking komt als een onweer;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Wanneer uw ongeluk nadert als een orkaan, Wanneer benauwdheid en angst u overvallen!
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Dan zal men mij roepen, maar zal ik niet antwoorden, Zal men mij zoeken, maar mij niet vinden!
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Omdat ze van wijsheid niets wilden weten, En het ontzag voor Jahweh niet hebben verkozen,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Van mijn raad niets moesten hebben, En al mijn vermaan in de wind hebben geslagen:
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Zullen ze eten de vrucht van hun wandel, Verzadigd worden met wat ze beraamden.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Want de onnozelen komen door hun onverschilligheid om, De dwazen storten door hun lichtzinnigheid in het verderf;
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Maar die naar mij luistert, zal in veiligheid wonen, Bevrijd van de vrees voor de rampen!
