Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Ngeche mag Solomon wuod Daudi, ruodh Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
mamiyo iyudo rieko kod ritruok makare, kendo winjo tiend weche matut;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
kendo miyo idak e ngima moritore kendo mobidhore kitimo gima adiera kendo gima kare kendo mowinjore,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
gimiyo joma ngʼeyogi tin bedo mariek, kendo gimiyo jomatindo ngʼeyo tiend weche kendo pogo tiend wach.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Mad jomariek chik itgi mondo owinji kendo gimedgi e puonjruokgi, to jogo mongʼeyo pogo tiend wach mad oyud gino ma chikogi,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
mondo gingʼe ngeche, sigendini, kod weche ma tiendgi tek mag jorieko.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Luoro Jehova Nyasaye e chakruok mar ngʼeyo to joma ofuwo chayo rieko gi ritruok makare.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Wuoda, chik iti ni puonj wuonu, kendo kik ijwangʼ puonj mar minu.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Ginibedni kaka kondo michwowo e wiyi, kendo kaka thiwni miketo e ngʼuti mondo ineri maber.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Wuoda, ka joricho hoyoi mondo itim marach, kik iyienegi.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Kagiwachoni niya, “Bi idhi kodwa; mondo wabuti ni ngʼato wanegi, kendo wamonj kayiem nono joma onge ketho;
mondo wamuonygi ngili ka bur liel mana ka joma omwony mangima gi bur; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
wabiro yudo gik moko duto mabeyo ma nengogi tek, mi wapongʼ utewa gi gik moyaki.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
In bende riwri kodwa e wachni, kendo wanapog gigo duto mwayako.”
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Wuoda, kik idhi kodgi ngangʼ kendo kik iwuoth e yoregigo,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
nikech tiendgi reto piyo piyo mar timo richo kendo gimwomore mondo gichwer remo.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Mano kaka en gima nono chiko obadho ka winy duto neno.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Jogi ochiko obadho ne gin giwegi, kendo gin ema ginimokie!
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Mano e giko jogo duto mohero yudo gimoro moyud e yo marach; gino kawo ngima jogo moyude.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Rieko goyo koko matek e yore mag dala, ogoyo koko bende e kuonde chokruok;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
oywak kogoyo koko e akerkeke mag yore motimo koko, owuoyo e dhorangeye mag mier madongo kopenjo niya,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Nyaka karangʼo ma un joma ngʼeyogi tin nusik kuhero yoreu mag ngʼeyo matin?” Nyaka karangʼo ma jojaro pod nosik kamor, e jaro kendo joma ofuwo nosiki kochayo puonj?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Ka dine uwinj siem mara, dine abedo kodu thuolo, kendo damiyo ungʼeyo pacha.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
To nikech ne udaga kane aluongo kendo onge ngʼama nodewa kane adwaro konyou,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
nimar ne udagi puonj maga duto kendo ne ok uwinjo siem mara.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
An to ananyieru bangʼe ka un e chandruok; Anajaru ajara ka masira oloyou,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
ka masira machalo yamb ahiti obiro kuomu, kendo ka chandruok oyweyou ka yamb kalausi. Ka lit kod thagruok ohingou.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Giniluonga, to ok anadwokgi; ginimanya to ok giniyuda.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Kaka ne ok gidwar puonj kendo ok negiyiero luoro Jehova Nyasaye,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Kaka ne ok giyie gi puonjna kendo gidagi siem mara,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
kuom mano ginicham olemo mag yoregi kendo giniyiengʼ gi olemo mar riekogi maricho.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Nikech yore mobam mag bayo mag jogo mangʼeyogi tin noneg-gi, kendo bedo ma ok odewo gimoro mar joma ofuwo notiekgi.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
To ngʼato angʼata mawinjo wachna nodag gi kwe kendo mayom, maonge luoro mar hinyruok.
