Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Ordsprog af Salomo, Davids Søn, Israels Konge.
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Af dem skal man lære Visdom forstandig Tale,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
tage mod Tugt, som gør klog, mod Retfærdighed, Ret og Retsind;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
de skal give tankeløse Klogskab, ungdommen Kundskab og Kløgt;
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
den vise høre og øge sin Viden, den forstandige vinde sig Levekunst;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
de skal lære at tyde Ordsprog og Billeder, de vises Ord og Gaader.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
HERRENS Frygt er Kundskabs begyndelse, Daarer ringeagter Visdom og Tugt.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hør, min Søn, paa din Faders Tugt, opgiv ikke din Moders Belæring.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
thi begge er en yndig Krans til dit Hoved og Kæder til din Hals.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Min Søn, sig nej, naar Syndere lokker!
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Siger de: »Kom med, lad os lure paa den fromme, lægge Baghold for sagesløs, skyldfri Mand!
Som Dødsriget sluger vi dem levende, med Hud og Haar, som for de i Graven. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Vi vinder os Gods og Guld, vi fylder vore Huse med Rov.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Gør fælles Sag med os; vi har alle fælles Pung!«
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
— min Søn, gaa da ikke med dem, hold din Fod fra deres Sti;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
thi deres Fødder løber efter ondt, de haster for at udgyde Blod.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Thi det er unyttigt at udspænde Garnet for alle Fugles Øjne;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
de lurer paa eget Blod, lægger Baghold for eget Liv.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Saa gaar det enhver, der attraar Rov, det tager sin Herres Liv.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Visdommen raaber paa Gaden, paa Torvene løfter den Røsten;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
oppe paa Murene kalder den, tager til Orde i Byen ved Portindgangene:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Hvor længe vil I tankeløse elske Tankeløshed, Spotterne finde deres Glæde i Spot og Daarerne hade Kundskab?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Vend eder til min Revselse! Se, jeg lader min Aand udvælde for eder, jeg kundgør eder mine Ord:
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Fordi jeg raabte og I stod imod, jeg vinked og ingen ænsed det,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
men I lod haant om alt mit Raad og tog ikke min Revselse til jer,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
derfor ler jeg ved eders Ulykke, spotter, naar det, I frygter, kommer,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
naar det, I frygter, kommer som Uvejr, naar eders Ulykke kommer som Storm, naar Trængsel og Nød kommer over jer.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Da svarer jeg ej, naar de kalder, de søger mig uden at finde,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
fordi de hadede Kundskab og ikke valgte HERRENS Frygt;
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
mit Raad tog de ikke til sig, men lod haant om al min Revselse.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Frugt af deres Færd skal de nyde og mættes med egne Raad;
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
thi tankeløses Egensind bliver deres Død, Taabers Sorgløshed bliver deres Undergang;
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
men den, der adlyder mig, bor trygt, sikret mod Ulykkens Rædsel.
