4 Мојсијева 9
1 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи:
Adonai spoke to Moses [Drawn out] in the wilderness of Sinai [Thorn], in the first month Nissan ·Miracles (in Aramaic), 1· of the second year after they had come out of the land of Egypt [Abode of slavery], saying,
2 Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време.
“Moreover let the children of Israel [God prevails] keep the Pesac ·Passover· in its appointed season.
3 Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је.
On the fourteenth day of this month, at evening, you shall keep it in its appointed season— according to all its statutes, and according to all its judgments, you shall keep it.”
4 И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху.
Moses [Drawn out] spoke to the children of Israel [God prevails], that they should keep the Pesac ·Passover·.
5 И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.
They kept the Pesac ·Passover· in the first month Nissan ·Miracles (in Aramaic), 1·, on the fourteenth day of the month, at evening, in the wilderness of Sinai [Thorn]. According to all that Adonai enjoined Moses [Drawn out], so the children of Israel [God prevails] did.
6 А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;
There were certain men, who were unclean because of the dead body of a man, so that they could not keep the Pesac ·Passover· on that day, and they came before Moses [Drawn out] and before Aaron [Light-bringer] on that day.
7 И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим?
Those men said to him, “We are unclean because of the dead body of a man. Why are we kept back, that we may not offer the offering of Adonai in its appointed season among the children of Israel [God prevails]?”
8 А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас.
Moses [Drawn out] answered them, “Wait, that I may sh'ma ·hear obey· what Adonai will enjoin concerning you.”
9 А Господ рече Мојсију говорећи:
Adonai spoke to Moses [Drawn out], saying,
10 Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу,
“Say to the children of Israel [God prevails], ‘If any man of you or of your generations is unclean by reason of a dead body, or is on a journey far away, he shall still keep the Pesac ·Passover· to Adonai.
11 Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу.
In the second month (Iyar ·Light / I Am God your healer, 2·), on the fourteenth day at evening they shall keep it; they shall eat it with matzah ·unleavened bread· and bitter herbs.
12 Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.
They shall leave none of it until the morning, nor break a bone of it. According to all the statute of the Pesac ·Passover· they shall keep it.
13 А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек.
But the man who is clean, and is not on a journey, and fails to keep the Pesac ·Passover·, that soul shall be cut off from his people. Because he didn’t offer the offering of Adonai in its appointed season, that man shall bear his crime deserving peanlty, sin ·missing the goal·.
14 И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи.
“‘If a foreigner lives among you, and desires to keep the Pesac ·Passover· to Adonai; according to the statute of the Passover, and according to its ordinance, so shall he do. You shall have one statute, both for the foreigner, and for him who is born in the land.’”
15 А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра.
On the day that the tabernacle was raised up, the cloud covered the tabernacle, even the Tent of the Testimony: and at evening it was over the tabernacle as it were the appearance of fire, until morning.
16 Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ.
So it was continually. The cloud covered it, and the appearance of fire by night.
17 И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.
Whenever the cloud was taken up from over the Tent, then after that the children of Israel [God prevails] traveled; and in the place where the cloud remained, there the children of Israel [God prevails] encamped.
18 По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору,
At the order of Adonai, the children of Israel [God prevails] traveled, and at the order of Adonai they encamped. As long as the cloud remained on the tabernacle they remained encamped.
19 И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху.
When the cloud stayed on the tabernacle many days, then the children of Israel [God prevails] kept Adonai’s charge, and didn’t travel.
20 И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху.
Sometimes the cloud was a few days on the tabernacle; then according to the order of Adonai they remained encamped, and according to the order of Adonai they traveled.
21 Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.
Sometimes the cloud was from evening until morning; and when the cloud was taken up in the morning, they traveled: or by day and by night, when the cloud was taken up, they traveled.
22 Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.
Whether it was two days, or a month, or a year that the cloud stayed on the tabernacle, remaining on it, the children of Israel [God prevails] remained encamped, and didn’t travel; but when it was taken up, they traveled.
23 По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.
At the order of Adonai they encamped, and at the order of Adonai they traveled. They did what Adonai charged them to do through Moses [Drawn out].
