4 Мојсијева 36
1 Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
Los jefes de familia de los hijos de Galaad, hijo de Maquir, hijo de Manasés, de las familias de los hijos de José, se acercaron y hablaron ante Moisés y ante los príncipes, los jefes de familia de los hijos de Israel.
2 И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим.
Ellos dijeron: “Yahvé ordenó a mi señor que diera la tierra en herencia por sorteo a los hijos de Israel. Mi señor recibió la orden de Yahvé de dar la herencia de nuestro hermano Zelofehad a sus hijas.
3 Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити.
Si ellas se casan con alguno de los hijos de las otras tribus de los hijos de Israel, su herencia se quitará de la herencia de nuestros padres y se añadirá a la herencia de la tribu a la que pertenezcan. Así será quitada de la suerte de nuestra herencia.
4 И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово.
Cuando llegue el jubileo de los hijos de Israel, su herencia se añadirá a la de la tribu a la que pertenezcan. Así que su herencia será quitada de la herencia de la tribu de nuestros padres”.
5 Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових.
Moisés ordenó a los hijos de Israel según la palabra de Yahvé, diciendo: “La tribu de los hijos de José dice lo que es justo.
6 Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду.
Esto es lo que Yahvé manda con respecto a las hijas de Zelofehad, diciendo: “Que se casen con quien mejor les parezca, sólo que se casarán en la familia de la tribu de su padre.
7 Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.
Así, ninguna herencia de los hijos de Israel pasará de una tribu a otra, pues todos los hijos de Israel conservarán la herencia de la tribu de sus padres.
8 И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих,
Toda hija que posea una herencia en cualquier tribu de los hijos de Israel será esposa de uno de la familia de la tribu de su padre, para que los hijos de Israel posean cada uno la herencia de sus padres.
9 Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.
Así, ninguna herencia pasará de una tribu a otra, pues las tribus de los hijos de Israel conservarán cada una su propia herencia”.
10 Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.
Las hijas de Zelofehad hicieron lo que Yahvé mandó a Moisés:
11 Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,
porque Maalá, Tirsa, Hogiá, Milca y Noa, las hijas de Zelofehad, se casaron con los hijos de los hermanos de su padre.
12 У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог.
Se casaron con las familias de los hijos de Manasés, hijo de José. Su herencia permaneció en la tribu de la familia de su padre.
13 То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону.
Estos son los mandamientos y las ordenanzas que Yahvé ordenó por medio de Moisés a los hijos de Israel en las llanuras de Moab, junto al Jordán, en Jericó.
