4 Мојсијева 35

1 Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

Och Herren talade med Mose på de Moabiters mark, vid Jordan, in mot Jericho, och sade:

2 Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

Bjud Israels barnom, att de gifva Leviterna städer utaf sitt arfvegods, der de måga uti bo; dertill förstäder omkring städerna skolen I ock gifva Leviterna;

3 Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

Att de skola bo i städerna, och hafva sin boskap, gods och allahanda djur i förstäderna.

4 А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

Vidden till förstäderna, som de skola gifva Leviterna, skall vara tusende alnar utifrå stadsmuren allt omkring.

5 Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

Så skolen I då mäta utanför staden, på den sidone österut, tutusend alnar; och på den sidone söderut, tutusend alnar; och på den sidone vesterut, tutusend alnar; och på den sidone norrut, tutusend alnar; att staden skall vara midt uti. Det skall vara deras förstäder.

6 А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

Och ibland de städer, som I gifven Leviterna, skolen I gifva sex fristäder, att den som någon ihjälslår må fly derin; derutöfver skolen I ännu gifva dem två och fyratio städer;

7 Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

Så att alle städer, som I gifven Leviterna, blifva åtta och fyratio med deras förstäder;

8 А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

Och skolen gifva dem mer af dem som mycket äga ibland Israels barn, och mindre af dem som mindre äga; hvar och en, efter hans arfvedel, den honom tillskift varder, skall gifva Leviterna städer.

9 Још рече Господ Мојсију говорећи:

Och Herren talade med Mose, och sade:

10 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

Tala med Israels barn, och säg till dem: När I kommen öfver Jordan in uti Canaans land,

11 Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

Skolen I utvälja städer, som fristäder skola vara, deruti fly må den som någon med våda ihjälslår.

12 И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

Och skola sådane fristäder vara ibland eder, för blodhämnarens skull, att han icke skall dö, som dråpet gjorde, intilldess han hafver ståndit till rätta inför menighetene.

13 И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

Och de städer, som I gifva skolen, skola vara sex fristäder;

14 Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

Tre skolen I gifva på desso sidone Jordan; och tre i Canaans lande.

15 Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

Det äro de sex fristäder, både för Israels barn, och främlingom, och husmän ibland eder; att dit må fly ho som helst ena själ slår med våda.

16 Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

Hvilken som slår en med något jern, så att han dör, han är en mandråpare; och skall döden dö.

17 И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

Kastar han honom med en sten, der någor kan död af varda, så att han blifver död deraf, så är han en mandråpare; och skall döden dö.

18 Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

Slår han honom med något trä, der någor kan med dödsslagen varda, så att han dör, så är han en mandråpare; och skall döden dö.

19 Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

Blodhämnaren skall slå mandråparen ihjäl; såsom han slagit hafver, så skall man döda honom igen.

20 Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

Stöter han honom af hat, eller kastar något på honom med försåt, så att han dör;

21 Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

Eller slår honom af ovänskap med sine hand, så att han dör, så skall han döden dö, som honom slog; ty han är en mandråpare; blodhämnaren skall dräpa honom, när han råkar honom.

22 Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

Men stöter han honom oförvarandes utan ovänskap, eller kastar något på honom, icke med försåt;

23 Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

Eller kastar en sten på honom oförvarandes, der man af dö kan, så att han dör, och han är icke hans ovän, och ville honom heller intet ondt.

24 Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.

Så skall menigheten döma, emellan honom som slog och blodhämnaren, i denna sakene.

25 И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

Och menigheten skall fria mandråparen ifrå blodhämnarens hand, och låta honom komma i fristaden igen, dit han flydder var; och der skall han blifva, tilldess öfverste Presten dör, den man med den helga oljone smort hafver.

26 Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,

Om mandråparen går utaf sin fristads råmärke, dit han flydd är,

27 И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

Och blodhämnaren finner honom utanför hans fristads råmärke, och slår honom ihjäl; han skall för det blod intet saker vara;

28 Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.

Ty han skulle blifva i sinom fristad intill den öfversta Prestens död; och efter öfversta Prestens död åter komma till sins arfvegods land igen.

29 Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.

Detta skall vara eder en rätt med edra efterkommande, i alla edra boningar.

30 Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.

Mandråparen skall man dräpa efter tvegga vittnes mun; ett vittne skall icke svara öfver en själ till döds.

31 Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

Och I skolen ingen försoning taga för en mandråpares själ, ty han är saker till döden; utan han skall döden dö;

32 Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;

Och skolen ingen försoning taga öfver den, som till fristaden flydder var, så att han igenkommer till att bo i landena, intill att Presten dör.

33 Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.

Och skämmer icke landet, der I uti bon; ty den som blodssaker är, han skämmer landet; och landet kan icke försonadt varda för det blod, som der utgjutet varder, annars utan genom hans blod, som det utgjutit hafver.

34 Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.

Orener icke landet, som I bon uti, der jag ock uti bor; ty jag är Herren, som bor ibland Israels barn.