4 Мојсијева 35
1 Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
Haec quoque locutus est Dominus ad Moysen in campestribus Moab supra Iordanem, contra Iericho:
2 Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
Praecipe filiis Israel ut dent Levitis de possessionibus suis
3 Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
urbes ad habitandum, et suburbana earum per circuitum: ut ipsi in oppidis maneant, et suburbana sint pecoribus ac iumentis:
4 А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
quae a muris civitatum forinsecus, per circuitum, mille passuum spatio tendentur.
5 Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
contra Orientem duo millia erunt cubiti, et contra Meridiem similiter erunt duo millia: ad mare quoque, quod respicit ad Occidentem, eadem mensura erit, et septentrionalis plaga aequali termino finietur. eruntque urbes in medio, et foris suburbana.
6 А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
De ipsis autem oppidis, quae Levitis dabitis, sex erunt in fugitivorum auxilia separata, ut fugiat ad ea qui fuderit sanguinem: et exceptis his, alia quadraginta duo oppida,
7 Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
id est, simul quadraginta octo cum suburbanis suis.
8 А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
Ipsaeque urbes, quae dabuntur de possessionibus filiorum Israel, ab his, qui plus habent, plures auferentur: et qui minus, pauciores. singuli iuxta mensuram hereditatis suae dabunt oppida Levitis.
9 Још рече Господ Мојсију говорећи:
Ait Dominus ad Moysen:
10 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
Loquere filiis Israel, et dices ad eos: Quando transgressi fueritis Iordanem in Terram Chanaan,
11 Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
decernite quae urbes esse debeant in praesidia fugitivorum, qui nolentes sanguinem fuderint:
12 И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
in quibus cum fuerit profugus, cognatus occisi non poterit eum occidere, donec stet in conspectu multitudinis, et causa illius iudicetur.
13 И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
De ipsis autem urbibus, quae ad fugitivorum subsidia separantur,
14 Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
tres erunt trans Iordanem, et tres in Terra Chanaan,
15 Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
tam filiis Israel quam advenis atque peregrinis, ut confugiat ad eas qui nolens sanguinem fuderit.
16 Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
Si quis ferro percusserit, et mortuus fuerit qui percussus est: reus erit homicidii, et ipse morietur.
17 И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
Si lapidem iecerit, et ictus occubuerit: similiter punietur.
18 Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
Si ligno percussus interierit: percussoris sanguine vindicabitur.
19 Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
Propinquus occisi, homicidam interficiet, statim ut apprehenderit eum.
20 Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
Si per odium quis hominem impulerit, vel iecerit quippiam in eum per insidias:
21 Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
aut cum esset inimicus, manu percusserit, et ille mortuus fuerit: percussor, homicidii reus erit. cognatus occisi statim ut invenerit eum, iugulabit.
22 Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
Quod si fortuitu, et absque odio,
23 Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
et inimicitiis quidquam horum fecerit,
24 Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
et hoc audiente populo fuerit comprobatum, atque inter percussorem et propinquum sanguinis quaestio ventilata:
25 И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
liberabitur innocens de ultoris manu, et reducetur per sententiam in urbem, ad quam confugerat, manebitque ibi, donec sacerdos magnus, qui oleo sancto unctus est, moriatur.
26 Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
Si interfector extra fines urbium, quae exulibus deputatae sunt,
27 И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
fuerit inventus, et percussus ab eo qui ultor est sanguinis: absque noxa erit qui eum occiderit.
28 Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
debuerat enim profugus usque ad mortem Pontificis in urbe residere. postquam autem ille obierit, homicida revertetur in terram suam.
29 Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
Haec sempiterna erunt, et legitima in cunctis habitationibus vestris.
30 Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
Homicida sub testibus punietur: ad unius testimonium nullus condemnabitur.
31 Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
Non accipietis pretium ab eo, qui reus est sanguinis, statim et ipse morietur.
32 Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
Exules et profugi ante mortem Pontificis nullo modo in urbes suas reverti poterunt:
33 Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
ne polluatis terram habitationis vestrae, quae insontium cruore maculatur: nec aliter expiari potest, nisi per eius sanguinem, qui alterius sanguinem fuderit.
34 Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
Atque ita emundabitur vestra possessio, me commorante vobiscum. ego enim sum Dominus qui habito inter filios Israel.
