4 Мојсијева 32
1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
And much cattle hath been to the sons of Reuben and to the sons of Gad, very many; and they see the land of Jazer, and the land of Gilead, and lo, the place [is] a place [for] cattle;
2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
and the sons of Gad, and the sons of Reuben, come in and speak unto Moses, and unto Eleazar the priest, and unto the princes of the company, saying:
3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
'Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Shebam, and Nebo, and Beon —
4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
the land which Jehovah hath smitten before the company of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle.'
5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
And they say, 'If we have found grace in thine eyes, let this land be given to thy servants for a possession; cause us not to pass over the Jordan.'
6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
And Moses saith to the sons of Gad and to the sons of Reuben, 'Do your brethren go in to the battle, and ye — do ye sit here?
7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
and why discourage ye the heart of the sons of Israel from passing over unto the land which Jehovah hath given to them?
8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
'Thus did your fathers in my sending them from Kadesh-Barnea to see the land;
9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
and they go up unto the valley of Eshcol, and see the land, and discourage the heart of the sons of Israel so as not to go in unto the land which Jehovah hath given to them;
10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
and the anger of Jehovah burneth in that day, and He sweareth, saying,
11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
They do not see — the men who are coming up out of Egypt from a son of twenty years and upward — the ground which I have sworn to Abraham, to Isaac, and to Jacob, for they have not been fully after Me;
12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
save Caleb son of Jephunneh the Kenezite, and Joshua son of Nun, for they have been fully after Jehovah;
13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
and the anger of Jehovah burneth against Israel, and He causeth them to wander in the wilderness forty years, until the consumption of all the generation which is doing the evil thing in the eyes of Jehovah.
14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
'And lo, ye have risen in the stead of your fathers, an increase of men — sinners, to add yet to the fury of the anger of Jehovah toward Israel;
15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
when ye turn back from after Him, then He hath added yet to leave him in the wilderness, and ye have done corruptly to all this people.'
16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
And they come nigh unto him, and say, 'Folds for the flock we build for our cattle here, and cities for our infants;
17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
and we — we are armed hasting before the sons of Israel till that we have brought them in unto their place; and our infants have dwelt in the cities of defence because of the inhabitants of the land;
18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
we do not turn back unto our houses till the sons of Israel have inherited each his inheritance,
19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
for we do not inherit with them beyond the Jordan and yonder, for our inheritance hath come unto us beyond the Jordan at the [sun] -rising.'
20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
And Moses saith unto them, 'If ye do this thing: if ye are armed before Jehovah for battle,
21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
and every armed one of you hath passed over the Jordan before Jehovah, till his dispossessing His enemies from before Him,
22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
and the land hath been subdued before Jehovah — then afterwards ye do turn back, and have been acquitted by Jehovah, and by Israel; and this land hath been to you for a possession before Jehovah.
23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
'And if ye do not so, lo, ye have sinned against Jehovah, and know ye your sin, that it doth find you;
24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
build for yourselves cities for your infants, and folds for your flock, and that which is going out from your mouth do ye.'
25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
And the sons of Gad and the sons of Reuben speak unto Moses, saying, 'Thy servants do as my lord is commanding;
26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
our infants, our wives, our cattle, and all our beasts, are there in cities of Gilead,
27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
and thy servants pass over, every armed one of the host, before Jehovah, to battle, as my lord is saying.'
28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
And Moses commandeth concerning them Eleazar the priest, and Joshua son of Nun, and the heads of the fathers of the tribes of the sons of Israel;
29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
and Moses saith unto them, 'If the sons of Gad and the sons of Reuben pass over with you the Jordan, every one armed for battle, before Jehovah, and the land hath been subdued before you, then ye have given to them the land of Gilead for a possession;
30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
and if they do not pass over armed with you, then they have possessions in your midst in the land of Canaan.'
31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
And the sons of Gad and the sons of Reuben answer, saying, 'That which Jehovah hath spoken unto thy servants — so we do;
32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
we — we pass over armed before Jehovah [to] the land of Canaan, and with us [is] the possession of our inheritance beyond the Jordan.'
33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
And Moses giveth to them, to the sons of Gad, and to the sons of Reuben, and to the half of the tribe of Manasseh son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorite, and the kingdom of Og king of Bashan, the land by its cities, in the borders, the cities of the land round about.
34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
And the sons of Gad build Dihon, and Ataroth, and Aroer,
35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
and Atroth, Shophan, and Jaazer, and Jogbehah,
36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
and Beth-Nimrah, and Beth-Haran, cities of defence, and sheepfolds.
37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
And the sons of Reuben have build Heshbon, and Elealeh, and Kirjathaim,
38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
and Nebo, and Baal-Meon (changed in name), and Shibmah, and they call by [these] names the names of the cities which they have built.
39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
And sons of Machir son of Manasseh go to Gilead, and capture it, and dispossess the Amorite, who [is] in it;
40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
and Moses giveth Gilead to Machir son of Manasseh, and he dwelleth in it.
41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
And Jair son of Manasseh hath gone and captureth their towns, and calleth them 'Towns of Jair;'
42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
and Nobah hath gone and captureth Kenath, and its villages, and calleth it Nobah, by his own name.
