4 Мојсијева 32
1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of livestock. They saw the land of Jazer, and the land of Gilead. Behold, the place was a place for livestock.
2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
Then the children of Gad and the children of Reuben came and spoke to Moses, and to Eleazar the priest, and to the princes of the congregation, saying,
3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
“Ataroth, Dibon, Jazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nebo, and Beon,
4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
the land which the LORD struck before the congregation of Israel, is a land for livestock; and your servants have livestock.”
5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
They said, “If we have found favor in your sight, let this land be given to your servants for a possession. Don’t bring us over the Jordan.”
6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
Moses said to the children of Gad, and to the children of Reuben, “Shall your brothers go to war while you sit here?
7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
Why do you discourage the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD has given them?
8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
Your fathers did so when I sent them from Kadesh Barnea to see the land.
9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
For when they went up to the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them.
10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
The LORD’s anger burned in that day, and he swore, saying,
11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
‘Surely none of the men who came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I swore to Abraham, to Isaac, and to Jacob; because they have not wholly followed me,
12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
except Caleb the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun, because they have followed the LORD completely.’
13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
The LORD’s anger burned against Israel, and he made them wander back and forth in the wilderness forty years, until all the generation who had done evil in the LORD’s sight was consumed.
14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
“Behold, you have risen up in your fathers’ place, an increase of sinful men, to increase the fierce anger of the LORD toward Israel.
15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
For if you turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and you will destroy all these people.”
16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
They came near to him, and said, “We will build sheepfolds here for our livestock, and cities for our little ones;
17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
but we ourselves will be ready armed to go before the children of Israel, until we have brought them to their place. Our little ones shall dwell in the fortified cities because of the inhabitants of the land.
18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
We will not return to our houses until the children of Israel have all received their inheritance.
19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
For we will not inherit with them on the other side of the Jordan and beyond, because our inheritance has come to us on this side of the Jordan eastward.”
20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
Moses said to them: “If you will do this thing, if you will arm yourselves to go before the LORD to the war,
21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
and every one of your armed men will pass over the Jordan before the LORD until he has driven out his enemies from before him,
22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
and the land is subdued before the LORD; then afterward you shall return, and be clear of obligation to the LORD and to Israel. Then this land shall be your possession before the LORD.
23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
“But if you will not do so, behold, you have sinned against the LORD; and be sure your sin will find you out.
24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
Build cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which has proceeded out of your mouth.”
25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
The children of Gad and the children of Reuben spoke to Moses, saying, “Your servants will do as my lord commands.
26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
Our little ones, our wives, our flocks, and all our livestock shall be there in the cities of Gilead;
27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
but your servants will pass over, every man who is armed for war, before the LORD to battle, as my lord says.”
28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
So Moses commanded concerning them to Eleazar the priest, and to Joshua the son of Nun, and to the heads of the fathers’ households of the tribes of the children of Israel.
29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
Moses said to them, “If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over the Jordan, every man who is armed to battle before the LORD, and the land is subdued before you, then you shall give them the land of Gilead for a possession;
30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
but if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.”
31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
The children of Gad and the children of Reuben answered, saying, “As the LORD has said to your servants, so will we do.
32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, and the possession of our inheritance shall remain with us beyond the Jordan.”
33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
Moses gave to them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and to the half-tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan; the land, according to its cities and borders, even the cities of the surrounding land.
34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
The children of Gad built Dibon, Ataroth, Aroer,
35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
Atroth-shophan, Jazer, Jogbehah,
36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
Beth Nimrah, and Beth Haran: fortified cities and folds for sheep.
37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
The children of Reuben built Heshbon, Elealeh, Kiriathaim,
38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
Nebo, and Baal Meon, (their names being changed), and Sibmah. They gave other names to the cities which they built.
39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
The children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, took it, and dispossessed the Amorites who were therein.
40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
Moses gave Gilead to Machir the son of Manasseh; and he lived therein.
41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
Jair the son of Manasseh went and took its villages, and called them Havvoth Jair.
42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
Nobah went and took Kenath and its villages, and called it Nobah, after his own name.
