4 Мојсијева 32
1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
The tribes of Reuben and Gad had large numbers of livestock and saw that the land of Jazer and Gilead was a good place to rear them.
2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
So they came to Moses, Eleazar the priest, and the Israelite leaders and said,
3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
“The towns of Ataroth, Dibon, Jazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nebo, and Beon,
4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
which the Lord conquered in full view of the Israelites, are well-suited for the livestock that we your servants own.”
5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
They continued, “Please respond to our request favorably: give us this land. Don't make us cross the Jordan.”
6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
In reply Moses asked the tribes of Gad and Reuben, “Are you expecting your brothers to go and fight while you just sit here?
7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
Why discourage the Israelites from crossing into the country that the Lord has given them?
8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
This is just what your fathers did when I sent them out from Kadesh-barnea to explore the land.
9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
After your fathers traveled up the valley of Eshcol and explored the land, they discouraged the Israelites, persuading them not to enter the country that the Lord had given them.
10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
As a result, they made the Lord very angry that day, and he swore this oath,
11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
‘Not a single one of those I saved from Egypt who is twenty years old or older will ever see the land I promised with an oath to give to Abraham, Isaac, and Jacob, because they were not completely committed to me—
12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
no one except Caleb, son of Jephunneh, the Kenizzite, and Joshua, son of Nun, because they were completely committed to me.’
13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
The Lord was angry with Israel, and made them wander around in the desert for forty years, until the whole generation who had done evil in his sight had died.
14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
Now look at you, you brood of sinners who have come to take your fathers' place to make the Lord even angrier with Israel!
15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
If you give up following him, he will abandon these people in the desert once again, and their deaths will be your fault!”
16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
Then the tribes of Gad and Reuben came to Moses and told him, “We would plan to build stone walls to keep our livestock safe and towns for our children.
17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
But we will still get ourselves ready for battle, and we will be prepared to lead the Israelites until they can safely occupy their land. In the meantime, our children will stay behind, living in the fortified towns to protect them from the local people.
18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
We won't return to our homes until every Israelite is in possession of their allotted land.
19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
However, we won't own any land on the other side of the Jordan because we've received this land to own on this eastern side of the Jordan.”
20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
Moses responded, “If this is what you will actually do, if you will get yourselves ready for battle under the Lord's direction,
21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
and if all your troops cross the Jordan with the Lord until he has driven out his enemies ahead of him,
22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
then once the country is conquered with the Lord's help then you may return, and you will have fulfilled your obligations to the Lord and to Israel. You will own this land, granted to you by the Lord.
23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
But if you fail to do this, you will clearly be sinning against the Lord, and the consequences of your sin will catch up with you.
24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
Go ahead and build towns for your children and stone walls for your flocks, but make sure you do what you've promised!”
25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
The tribes of Gad and Reuben promised Moses, “Sir, we your servants will do just as you have ordered.
26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
Our wives and children, our livestock and all our animals, will all remain here in the towns of Gilead.
27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
But we your servants are ready for battle, and all our troops will cross over to fight with the Lord's help, just as you have said, sir.”
28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
Moses gave the following instructions about them to Eleazar the priest, to Joshua, son of Nun, and to the family leaders of the tribes of Israel.
29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
Moses told them, “If the tribes of Gadites and Reuben cross the Jordan with you, with all their troops ready for battle with the Lord's help, and the land is conquered as you advance, then give them the land of Gilead to own.
30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
But if they don't get themselves ready for battle and cross over with you, then they must accept their allotted land among you in the country of Canaan.”
31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
The tribes of Gad and Reuben responded, “We will do just as the Lord has told us, your servants.
32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
We will cross over and enter the country of Canaan ready for battle with the Lord's help, so that we may have our allotted share of land on this side of the Jordan.”
33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
So Moses gave to the tribes of Gad and Reubenites and the half-tribe of Manasseh, son of Joseph, the kingdom of Sihon, king of the Amorites, and the kingdom of Og, king of Bashan. This land included its towns and their surrounding area.
34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
The people of Gad rebuilt Dibon, Ataroth, Aroer,
35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
Atroth-shophan, Jazer, Jogbehah,
36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
Beth-nimrah, and Beth-haran as fortified towns, and they built stone walls for their flocks.
37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
The people of Reuben rebuilt Heshbon, Elealeh, Kiriathaim,
38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
as well as Nebo and Baal-meon (changing their names), and Sibmah. In fact they renamed those towns they rebuilt.
39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
The descendants of Machir, son of Manasseh, attacked Gilead and captured it. They drove out the Amorites who were living there.
40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
So Moses gave Gilead to the family of Machir, son of Manasseh, and they settled there.
41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
Jair, a descendant of Manasseh, attacked their villages and captured them. He named them the Villages of Jair.
42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
Nobah attacked Kenath and captured it, along with its villages. He named it Nobah after himself.
