< 4 Мојсијева 32 >
1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
And the children of Reuben and the children of Gad had much cattle, a very great multitude; and they saw the land of Jaazer, and the land of Gilead, and behold, the place was a place for cattle.
2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
And the children of Gad and the children of Reuben came and spoke to Moses, and to Eleazar the priest, and to the princes of the assembly, saying,
3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
Ataroth, and Dibon, and Jaazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elaleh, and Sebam, and Nebo, and Beon,
4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
the country that Jehovah smote before the assembly of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle;
5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
and they said, If we have found favour in thine eyes, let this land be given to thy servants for a possession: bring us not over the Jordan.
6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
And Moses said to the children of Gad, and to the children of Reuben, Shall your brethren go to war, and shall ye abide here?
7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
And why do ye discourage the children of Israel from going over into the land that Jehovah has given them?
8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land:
9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
they went up to the valley of Eshcol, and saw the land, and discouraged the children of Israel, that they should not go into the land that Jehovah had given them.
10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
And Jehovah's anger was kindled the same time, and he swore, saying,
11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
If the men that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land that I swore to Abraham, to Isaac, and to Jacob! for they have not wholly followed me;
12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
save Caleb the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun; for they have wholly followed Jehovah.
13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
And Jehovah's anger was kindled against Israel, and he made them wander in the wilderness forty years, until the whole generation was consumed that had done evil in the eyes of Jehovah.
14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
And behold, ye are risen up in your fathers' stead, a progeny of sinful men, to augment yet the fierce anger of Jehovah toward Israel.
15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
If ye turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and ye shall destroy all this people.
16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
And they drew near to him, and said, We will build sheepfolds here for our cattle, and cities for our little ones;
17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
but we ourselves will go with diligence armed before the children of Israel, until we have brought them to their place; and our little ones shall dwell in the strong cities because of the inhabitants of the land.
18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
We will not return to our houses, until the children of Israel have inherited each one his inheritance.
19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
For we will not inherit with them on yonder side the Jordan, and further, because our inheritance is fallen to us on this side the Jordan eastward.
20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
And Moses said to them, If ye do this thing, if ye arm yourselves before Jehovah for war,
21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
and all of you that are armed go over the Jordan before Jehovah, until he have dispossessed his enemies from before him,
22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
and the land is subdued before Jehovah, and afterwards ye return, ye shall be guiltless toward Jehovah and toward Israel, and this land shall be your possession before Jehovah.
23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
But if ye do not do so, behold, ye have sinned against Jehovah, and be sure your sin will find you out.
24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
Build yourselves cities for your little ones, and folds for your flocks, and do that which has gone out of your mouth.
25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
And the children of Gad and the children of Reuben spoke to Moses, saying, Thy servants will do as my lord commands.
26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
Our little ones, our wives, our cattle, and all our beasts shall be there in the cities of Gilead;
27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
but thy servants will pass over, every one armed for war, before Jehovah to battle, as my lord says.
28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
So concerning them Moses commanded Eleazar the priest, and Joshua the son of Nun, and the chief fathers of the tribes of the children of Israel.
29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
And Moses said unto them, If the children of Gad and the children of Reuben pass with you over the Jordan, every one armed for battle, before Jehovah, and the land be subdued before you, then ye shall give them the land of Gilead for a possession;
30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
but if they do not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.
31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying, As Jehovah has said to thy servants, so will we do.
32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
We will pass over armed before Jehovah into the land of Canaan, and the possession of our inheritance on this side the Jordan shall be ours.
33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
And Moses gave to them, to the children of Gad, and to the children of Reuben, and to half the tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og the king of Bashan, the land, according to its cities and territories, the cities of the land round about.
34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,
35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
and Atroth-Shophan, and Jaazer, and Jogbebah,
36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
and Beth-Nimrah, and Beth-haran, strong cities, and sheepfolds.
37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
— And the children of Reuben built Heshbon, and Elaleh, and Kirjathaim,
38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
and Nebo, and Baal-meon (of which the names were changed), and Sibmah; and they gave other names to the cities that they built.
39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
— And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and they dispossessed the Amorites that were therein.
40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
And Moses gave Gilead to Machir the son of Manasseh; and he dwelt therein.
41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
And Jair the son of Manasseh went and took their hamlets, and called them Havoth-Jair.
42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
And Nobah went and took Kenath, and its dependent villages, and called it Nobah, after his name.