4 Мојсијева 32

1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

Now the children of Reuben and the children of Gad had a great number of cattle: and when they saw that the land of Jazer and the land of Gilead was a good place for cattle;

2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

The children of Gad and the children of Reuben came and said to Moses and to Eleazar the priest and to the chiefs of the meeting,

3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Sebam, and Nebo, and Beon,

4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

The land which the Lord gave into the hands of the children of Israel, is a land for cattle, and your servants have cattle.

5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

And they said, With your approval, let this land be given to your servants as their heritage: do not take us over Jordan.

6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

And Moses said to the children of Gad and the children of Reuben, Are your brothers to go to the war, while you take your rest here?

7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

Why would you take from the children of Israel the desire to go over into the land which the Lord has given them?

8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

So did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land.

9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

For when they went up to the valley of Eshcol, and saw the land, they took from the children of Israel the desire to go into the land which the Lord had given them.

10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

And at that time the Lord was moved to wrath, and made an oath, saying,

11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

Truly, not one of the men of twenty years old and over who came out of Egypt will see the land which I gave by oath to Abraham, Isaac, and Jacob; because they have not been true to me with all their heart;

12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

But only Caleb, the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua, the son of Nun: because they have been true to the Lord.

13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

Then the Lord was angry with Israel, and he made them wanderers in the waste land for forty years? till all that generation who had done evil in the eyes of the Lord was dead.

14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

And now you have come to take the place of your fathers, another generation of sinners, increasing the wrath of the Lord against Israel.

15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

For if you are turned away from him, he will send them wandering again in the waste land; and you will be the cause of the destruction of all this people.

16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

Then they came to him, and said, We will make safe places for our cattle here, and towns for our little ones;

17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

But we ourselves will be ready armed to go before the children of Israel till we have taken them to their place: but our little ones will be safe in the walled towns against the people of the land.

18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

We will not come back to our houses till every one of the children of Israel has come into his heritage.

19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

For we will not have our heritage with them on the other side of Jordan and forward; because our heritage has come to us on this side of Jordan to the east.

20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

Then Moses said to them, If you will do this, arming yourselves to go before the Lord to the war,

21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

Every armed man of you going across Jordan before the Lord till he has overcome and sent in flight all who are against him,

22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.

And the land is under the rule of the Lord: then after that you may come back, having done no wrong to the Lord and to Israel; and this land will be yours for your heritage before the Lord.

23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.

But if you do not do this, then you are sinners against the Lord; and you may be certain that your sin will have its reward.

24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

So get to work building your towns for your little ones, and safe places for your sheep; and do as you have said.

25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

And the children of Gad and the children of Reuben said to Moses, Your servants will do as my lord says.

26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;

Our little ones, our wives, and our flocks, and all our cattle, will be there in the towns of Gilead;

27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

But your servants will go over, every man armed for war, before the Lord to the fight, as my lord says.

28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

So Moses gave orders about them to Eleazar the priest and to Joshua, the son of Nun, and to the heads of families of the tribes of the children of Israel.

29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.

And Moses said to them, If the children of Gad and the children of Reuben go with you over Jordan, every man armed for the fight before the Lord, and all the land is given into your hands, then let them have the land of Gilead for a heritage:

30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

But if they do not go over with you armed, they will have to take their heritage with you in the land of Canaan.

31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

Then the children of Gad and the children of Reuben said, As the Lord has said to your servants, so will we do.

32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

We will go over armed before the Lord into the land of Canaan, and you will give us our heritage on this side of Jordan.

33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.

So Moses gave to them, even to the children of Gad and the children of Reuben and to the half-tribe of Manasseh, the son of Joseph, the kingdom of Sihon, king of the Amorites and Og, king of Bashan, all the land with its towns and the country round them.

34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

And the children of Gad were the builders of Dibon and Ataroth and Aroer;

35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

And Atroth-shophan and Jazer and Jogbehah;

36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

And Beth-nimrah and Beth-haran: walled towns and shut-in places for sheep.

37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

And the children of Reuben were the builders of Heshbon and Elealeh and Kiriathaim;

38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.

And Nebo and Baal-meon, (their names being changed, ) and Sibmah: and they gave other names to the towns they made.

39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.

And the children of Machir, the son of Manasseh, went to Gilead and took it, driving out the Amorites who were living there.

40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.

And Moses gave Gilead to Machir, the son of Manasseh; and he made it his living-place.

41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

And Jair, the son of Manasseh, went and took the towns of Gilead, naming them Havvoth-Jair.

42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.

And Nobah went and took Kenath and its small towns, naming it Nobah, after himself.