< 4 Мојсијева 30 >

1 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
And Moses spoke to the heads of the tribes concerning the children of Israel, saying, This is the thing which the LORD hath commanded.
2 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
If a man shall vow a vow to the LORD, or swear an oath to bind his soul with a bond; he shall not break his word, he shall do according to all that proceedeth out of his mouth.
3 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
If a woman also shall vow a vow to the LORD, and bind herself by a bond, being in her father’s house in her youth;
4 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
And her father shall hear her vow, and her bond by which she hath bound her soul, and her father shall hold his peace at her: then all her vows shall stand, and every bond by which she hath bound her soul shall stand.
5 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
But if her father shall overrule her in the day that he heareth; not any of her vows, or of her bonds by which she hath bound her soul, shall stand: and the LORD shall forgive her, because her father overruled her.
6 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
And if she had an husband, when she vowed, or uttered any thing from her lips, by which she bound her soul;
7 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
And her husband heard it, and held his peace at her in the day that he heard it: then her vows shall stand, and her bonds by which she bound her soul shall stand.
8 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
But if her husband overruled her on the day that he heard it; then he shall make of no effect her vow which she vowed, and that which she uttered with her lips, by which she bound her soul: and the LORD shall forgive her.
9 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
But every vow of a widow, and of her that is divorced, by which they have bound their souls, shall stand against her.
10 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
And if she vowed in her husband’s house, or bound her soul by a bond with an oath;
11 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
And her husband heard it, and held his peace at her, and overruled her not: then all her vows shall stand, and every bond by which she bound her soul shall stand.
12 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
But if her husband hath utterly made them void on the day he heard them; then whatever proceeded out of her lips concerning her vows, or concerning the bond of her soul, shall not stand: her husband hath made them void; and the LORD shall forgive her.
13 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
Every vow, and every binding oath to afflict the soul, her husband may establish it, or her husband may make it void.
14 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
But if her husband altogether holds his peace at her from day to day; then he establisheth all her vows, or all her bonds, which are upon her: he confirmeth them, because he held his peace at her in the day that he heard them.
15 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
But if he shall in any way make them void after that he hath heard them; then he shall bear her iniquity.
16 Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
These are the statutes, which the LORD commanded Moses, between a man and his wife, between the father and his daughter, being yet in her youth in her father’s house.

< 4 Мојсијева 30 >