4 Мојсијева 30
1 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
Moses [Drawn out] spoke to the heads of the tribes of the children of Israel [God prevails], saying, “This is the thing which Adonai has enjoined.
2 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
When a man vows a vow to Adonai, or swears an oath to bind his soul with a bond, he shall not break his word. He shall do according to all that proceeds out of his mouth.
3 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
“Also when a woman vows a vow to Adonai, and binds herself by a bond, being in her father’s house, in her youth,
4 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
and her father sh'ma ·hears obeys· her vow, and her bond with which she has bound her soul, and her father holds his peace at her; then all her vows shall stand, and every bond with which she has bound her soul shall stand.
5 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
But if her father forbids her in the day that he sh'ma ·hears obeys·, none of her vows, or of her bonds with which she has bound her soul, shall stand. Adonai will forgive her, because her father has forbidden her.
6 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
“If she has a husband, while her vows are on her, or the rash utterance of her lips, with which she has bound her soul,
7 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
and her husband sh'ma ·hears obeys· it, and hold his peace at her in the day that he sh'ma ·hears obeys· it; then her vows shall stand, and her bonds with which she has bound her soul shall stand.
8 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
But if her husband forbids her in the day that he sh'ma ·hears obeys· it, then he shall make void her vow which is on her, and the rash utterance of her lips, with which she has bound her soul. Adonai will forgive her.
9 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
“But the vow of a widow, or of her who is divorced, everything with which she has bound her soul, shall stand against her.
10 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
“If she vowed in her husband’s house, or bound her soul by a bond with an oath,
11 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
and her husband sh'ma ·heard obeyed· it, and held his peace at her, and didn’t disallow her; then all her vows shall stand, and every bond with which she bound her soul shall stand.
12 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
But if her husband made them null and void in the day that he sh'ma ·heard obeyed· them, then whatever proceeded out of her lips concerning her vows, or concerning the bond of her soul, shall not stand. Her husband has made them void. Adonai will forgive her.
13 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
Every vow, and every binding oath to afflict the soul, her husband may establish it, or her husband may make it void.
14 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
But if her husband altogether hold his peace at her from day to day, then he establishes all her vows, or all her bonds, which are on her. He has established them, because he held his peace at her in the day that he sh'ma ·heard obeyed· them.
15 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
But if he shall make them null and void after that he has heard them, then he shall bear her depravity (moral evil).”
16 Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
These are the statutes which Adonai enjoined Moses [Drawn out], between a man and his wife, between a father and his daughter, being in her youth, in her father’s house.
