4 Мојсијева 30
1 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
摩西曉諭以色列各支派的首領說：「耶和華所吩咐的乃是這樣：
2 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
人若向耶和華許願或起誓，要約束自己，就不可食言，必要按口中所出的一切話行。
3 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
女子年幼、還在父家的時候，若向耶和華許願，要約束自己，
4 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
她父親也聽見她所許的願並約束自己的話，卻向她默默不言，她所許的願並約束自己的話就都要為定。
5 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
但她父親聽見的日子若不應承她所許的願和約束自己的話，就都不得為定；耶和華也必赦免她，因為她父親不應承。
6 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
她若出了嫁，有願在身，或是口中出了約束自己的冒失話，
7 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
她丈夫聽見的日子，卻向她默默不言，她所許的願並約束自己的話就都要為定。
8 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
但她丈夫聽見的日子，若不應承，就算廢了她所許的願和她出口約束自己的冒失話；耶和華也必赦免她。
9 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
寡婦或是被休的婦人所許的願，就是她約束自己的話，都要為定。
10 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
她若在丈夫家裏許了願或起了誓，約束自己，
11 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
丈夫聽見，卻向她默默不言，也沒有不應承，她所許的願並約束自己的話就都要為定。
12 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
丈夫聽見的日子，若把這兩樣全廢了，婦人口中所許的願或是約束自己的話就都不得為定，因她丈夫已經把這兩樣廢了；耶和華也必赦免她。
13 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
凡她所許的願和刻苦約束自己所起的誓，她丈夫可以堅定，也可以廢去。
14 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
倘若她丈夫天天向她默默不言，就算是堅定她所許的願和約束自己的話；因丈夫聽見的日子向她默默不言，就使這兩樣堅定。
15 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
但她丈夫聽見以後，若使這兩樣全廢了，就要擔當婦人的罪孽。」
16 Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
這是丈夫待妻子，父親待女兒，女兒年幼、還在父家，耶和華所吩咐摩西的律例。
