< 4 Мојсијева 23 >

1 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
And Balaam sayd vnto Balak, Builde me here seuen altars, and prepare me here seuen bullockes, and seuen rammes.
2 И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
And Balak did as Balaam sayd, and Balak and Balaam offred on euery altar a bullocke and a ramme.
3 Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
Then Balaam sayde vnto Balak, Stande by the burnt offring, and I will goe, if so be that the Lord will come and meete me: and whatsoeuer he sheweth me, I will tell thee: so he went forth alone.
4 И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
And God met Balaam, and Balaam sayd vnto him, I haue prepared seuen altars, and haue offred vpon euery altar a bullocke and a ramme.
5 А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
And the Lord put an answere in Balaams mouth, and sayde, Go againe to Balak, and say on this wise.
6 И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
So when he returned vnto him, loe, hee stoode by his burnt offering, he, and all the princes of Moab.
7 А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
Then he vttered his parable, and sayde, Balak the king of Moab hath brought mee from Aram out of the mountaines of the East, saying, Come, curse Iaakob for my sake: come, and detest Israel.
8 Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
How shall I curse, where God hath not cursed? or howe shall I detest, where the Lord hath not detested?
9 Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
For from the top of the rocks I did see him, and from the hils I did beholde him: lo, the people shall dwell by themselues, and shall not be reckened among the nations.
10 Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
Who can tell the dust of Iaakob, and the nomber of the fourth part of Israel? Let me die the death of the righteous, and let my last ende be like his.
11 Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
Then Balak saide vnto Balaam, What hast thou done vnto mee? I tooke thee to curse mine enemies, and beholde, thou hast blessed them altogether.
12 А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
And he answered, and said, Must I not take heede to speake that, which the Lord hath put in my mouth?
13 Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
And Balak sayde vnto him, Come, I pray thee, with mee vnto another place, whence thou mayest see them, and thou shalt see but the vtmost part of them, and shalt not see them all: therefore curse them out of that place for my sake.
14 И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
And he brought him into Sede-sophim to the top of Pisgah, and built seuen altars, and offred a bullocke, and a ramme on euery altar.
15 Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
After, he sayde vnto Balak, Stande here by thy burnt offring, and I wil meete the Lord yonder.
16 И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
And the Lord mette Balaam, and put an answere in his mouth, and sayd, Goe againe vnto Balak, and say thus.
17 И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
And when he came to him, beholde, hee stoode by his burnt offering, and the princes of Moab with him: so Balak sayde vnto him, What hath the Lord sayd?
18 А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
And he vttered his parable, and sayde, Rise vp, Balak, and heare: hearken vnto me, thou sonne of Zippor.
19 Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
God is not as man, that he should lie, neither as the sonne of man that he shoulde repent: hath he sayde and shall he not do it? and hath he spoken, and shall he not accomplish it?
20 Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
Behold, I haue receiued commandement to blesse: for he hath blessed, and I cannot alter it.
21 Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
Hee seeth none iniquitie in Iaakob, nor seeth no transgression in Israel: the Lord his God is with him, and the ioyfull shoute of a king is among them.
22 Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
God brought them out of Egypt: their strength is as an vnicorne.
23 Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
For there is no sorcerie in Iaakob, nor soothsaying in Israel: according to this time it shalbe sayde of Iaakob and of Israel, What hath God wrought?
24 Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
Behold, the people shall rise vp as a lyon, and lift vp himselfe as a yong lyon: hee shall not lye downe, till he eate of the pray, and till he drinke the blood of the slayne.
25 Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
Then Balak sayde vnto Balaam, Neither curse, nor blesse them at all.
26 А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
But Balaam answered, and saide vnto Balak, Tolde not I thee, saying, All that the Lord speaketh, that must I do?
27 А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
Againe Balak sayd vnto Balaam, Come, I pray thee, I wil bring thee vnto another place, if so be it wil please God, that thou mayest thence curse them for my sake.
28 И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
So Balak brought Balaam vnto the top of Peor, that looketh toward Ieshmon.
29 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
Then Balaam sayde vnto Balak, Make me here seuen altars, and prepare me here seuen bullocks, and seuen rammes.
30 И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
And Balak did as Balaam had sayd, and offred a bullocke and a ram on euery altar.

< 4 Мојсијева 23 >