4 Мојсијева 21
1 А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
И услыша Хананей царь Арадский живый при пустыни, яко прииде Израиль путем Афаримским, и ратова противу Израиля, и взя от них плен.
2 Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
И обещася Израиль обетом Господу и рече: аще мне предаси люди сия подручны, погублю их и грады их.
3 И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.
И услыша Господь глас Израилев и предаде Хананеа подручна ему: и опустоши его и грады его, и прозва има месту тому Запустение.
4 Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.
И воздвигшеся от Ора горы путем иже к морю Чермному, обыдоша землю Едомлю: и малодушествоваша людие на пути,
5 И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.
и роптаху людие на Бога и на Моисеа, глаголюще: вскую извел еси ны из Египта убити нас в пустыни, яко несть хлеба, ни воды? И душа наша негодует о хлебе сем тщем.
6 А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.
И посла Господь на люди змиев умерщвляющих, и угрызаху людий: и умроша люди мнози от сынов Израилевых.
7 Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
И пришедше людие к Моисеови глаголаша: согрешихом, яко роптахом на Господа и на тя: помолися убо ко Господу, да отженет от нас змии. И помолися Моисей ко Господу о людех.
8 И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
И рече Господь к Моисею: сотвори себе змию (медяну) и положи ю на знамя: и будет аще угрызет змия человека, всяк угрызенный видев ю жив будет.
9 И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
И сотвори Моисей змию медяну и постави ю на знамени: и бысть егда угрызаше змия человека, и взираше на змию медяну, и оживаше.
10 Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.
И воздвигошася сынове Израилевы, и ополчишася во Овофе:
11 И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.
и воздвигшеся от Овофа, ополчишася во Ахалгеи об ону страну пустыни, яже есть пред лицем Моавитским, на восток солнца:
12 Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.
и оттуду воздвигошася, и ополчишася в дебри Заред:
13 И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.
и оттуду воздвигшеся, ополчишася об ону страну Арнона в пустыни, яже исходит от предел Аморрейских: есть бо Арнон предел Моавль между Моавом и между Аморреом.
14 Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.
Сего ради глаголется в книзе брань Господня: Зоову попали, и потоки Арнони,
15 Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.
и потоки устрои в селение Ир, и прилежит пределом Моавлим.
16 А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
И оттуду (воздвигошася) ко Кладязю: сей есть кладязь, о немже рече Господь к Моисею: собери люди, и дам им воду пити.
17 Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;
Тогда воспе Израиль песнь сию у кладязя: начинайте ему:
18 Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
кладязь, ископаша его князи, изсекоша его царие язычестии во царствии их, внегда обладати ими. И от кладязя (воздвигошася) в Манфанаил:
19 А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
и от Манфанаила в Наадиил, и от Наадиила в Вамоф:
20 А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
и от Вамофа в Напин, иже есть на поли Моавли, от верха Изсеченаго, зрящаго пред лице пустыни.
21 Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:
И посла Моисей послы к Сиону царю Аморрейску, словесы мирными глаголя:
22 Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.
да пройдем сквозе землю твою, путем пойдем: не уклонимся ни на села, ни на винограды, не испием воды от кладязь твоих: путем царским пойдем, дондеже пройдем пределы твоя.
23 Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
И не даде Сион Израилю проити сквозе пределы своя: и собра Сион вся люди своя, и изыде ополчитися на Израиля в пустыню: и прииде во Иассан, и ополчися на Израиля.
24 Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.
И порази его Израиль убийством меча, и обладаше землею его от Арнона до Иавока, даже до сынов Амманих: яко Иазир пределы сынов Амманих суть.
25 И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.
И взя Израиль вся грады сия: и вселися Израиль во всех градех Аморрейских, во Есевоне и во всех подлежащих ему:
26 Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.
есть бо Есевон град Сиона царя Аморрейска: и сей повоева царя Моавля прежде и взя всю землю его от Ароира даже до Арнона.
27 Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
Сего ради рекут приточницы: приидите во Есевон, да соградится и созиждется град Сион:
28 Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.
яко огнь изыде от Есевона и пламень от града Сиона, и пояде даже до Моава, и пожре столпы Арнонския:
29 Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.
горе тебе, Моаве, погибосте, людие Хамосовы: продани быша сынове их в заключение и дщери их пленницы царю Аморрейскому Сиону:
30 Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
и семя их погибнет, Есевон даже до Девона: и жены их еще разожгоша огнь на Моава.
31 И тако живи Израиљ у земљи аморејској.
Вселися же Израиль во вся грады Аморрейски:
32 Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.
и посла Моисей соглядати Иазира: и взяша его и села его, и изгнаша Аморреа живущаго тамо:
33 Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
и возвратившеся, приидоша путем в Васан. И изыде Ог, царь Васанский, противу им и вси людие его на брань во Едраин.
34 А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.
И рече Господь к Моисею: не убойся его, яко в руце твои предах его и вся люди его и всю землю его: и сотвориши ему, якоже сотворил еси Сиону царю Аморрейску, иже живяше во Есевоне.
35 И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
И порази его и сыны его и вся люди его, даже не оста в них живый: и наследиша землю его.
