< 4 Мојсијева 21 >
1 А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
Prae aloih bang kaom, Kanaan siangpahrang Arad mah, Israel kaminawk loe Atharim loklam bang hoiah angzo o tih, tiah a thaih naah, Israel kaminawk to a tuk moe, thoemto Israel kaminawk to a naeh.
2 Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
To naah Israel mah Angraeng khaeah, Hae kaminawk hae ka ban ah nang paek nahaeloe, nihcae ih vangpuinawk to ka phraek pae boih han, tiah lokkamhaih sak.
3 И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.
To naah Israel lawkthuihaih to Angraeng mah tahngaih pae moe, Kanaan kaminawk to nihcae ban ah a paek; nihcae hoi nihcae ih vangpuinawk to Israel kaminawk mah phraek pae o boih; to pongah to ahmuen to Hormah, tiah kawk o.
4 Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.
Hor mae hoi tacawt o moe, tuipui kathim bangah caehhaih loklam hoiah, Edom prae takui hanah a caeh o naah, loklam to set pongah kaminawk palungboeng o.
5 И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.
To naah kaminawk mah Sithaw hoi Mosi khaeah, Tipongah kaicae praezaek ah dueksak hanah Izip prae hoiah nang tacawt haih loe? Caak han takaw doeh om ai, tui doeh om ai; kakhraem ai hae takaw doeh ka panuet o boeh, tiah laisaep o thuih.
6 А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.
To naah Angraeng mah kasoetui thacak pahuinawk to kaminawk khaeah patoeh, pahui mah kaminawk to patuk pongah, Israel kaminawk loe paroeai duek o.
7 Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
To pongah kaminawk loe Mosi khaeah angzoh o moe, Angraeng hoi nang kang laisaep o thuih pongah ka zae o boeh; Angraeng mah pahuinawk hae kaicae khae hoiah lak let hanah, lawk na thui paeh, tiah a naa o. To pongah Mosi mah kaminawk hanah lawkthuih pae.
8 И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
Angraeng mah Mosi khaeah, Kasoetui thacak pahui maeto sah ah loe, cungkui tadong ah bang ah; pahui mah patuk ih kami boih mah, pahui to khet naah, hing o tih, tiah a naa.
9 И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
To pongah Mosi mah sum kamling hoiah pahui to sak moe, cungkui pongah a bangh; pahui mah patuk ih kami mah, sum kamling hoiah sak ih pahui to khet naah a hing.
10 Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.
Israel kaminawk loe hmabang caeh o poe moe, Oboth ah anghak o.
11 И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.
Oboth hoi amsak o let moe, ni angyae bang ih Moab pha ai naah kaom, Iye-Abarim ahmuen ah atai o.
12 Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.
To ahmuen hoiah amsak o let bae moe, Zered azawn ah anghak o.
13 И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.
To ahmuen hoiah amsak o moe, Amor kaminawk ohhaih prae taeng ih praezaek ah kaom, Arnon vapui taeng ih ahmuen maeto bangah anghak o; Arnon vapui loe Moab hoi Amor prae salakah oh.
14 Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.
To pongah, Tuipui kathim hoi Arnon vacongnawk ah a sak ih hmuen kawng loe Angraeng ih misatukhaih cabu thungah oh,
15 Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.
Ar prae ah longh tathuk moe, Moab prae ramri taengah kaom vacong tui ah oh, tiah thuih ih lok to oh.
16 А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
Arnon vapui hoi Beer tuipuek ah caeh o moe, to ih tuipuek ahmuen ah Angraeng mah Mosi khaeah, Kaminawk to nawnto amkhuengsak ah, nihcae to tui ka paek han, tiah a naa.
17 Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;
To naah Israel kaminawk mah hae laa hae sak o; Aw tuipuek nang, tacawt tahang ah; tacawt tahang hanah laa to sah o boih ah;
18 Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
ukhaih kaalok sahkung mah thuih ih lok baktih toengah, Angraeng ih caanawk mah tuipuek to takaeh o moe, kami zaehoikungnawk mah doeh angmacae ih cunghet hoiah tuipuek to takaeh o boeh, tiah laa to sak o. To praezaek ahmuen hoiah Mattanah ah a caeh o;
19 А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
Mattanah ahmuen hoiah Nahaliel ah, Nahaliel hoiah Bamoth ah,
20 А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
Bamoth hoiah Moab prae thung ih azawn ah caeh o moe, Jeshimon vangpui danhaih Pisgah maesom nuiah a caeh o.
21 Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:
Israel kaminawk mah Amor siangpahrang Sihon khaeah laicaehnawk to patoeh moe,
22 Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.
na prae thung hoiah na caehsak raeh; na lawk thungah maw, to tih ai boeh loe na misur takha thungah maw, ka caeh o mak ai; na tuipuek thung ih tui doeh ka nae o mak ai; na prae ka poeng o ai karoek to, Siangpahrang ih Manglaih Lampui hoiah ni ka caeh o han, tiah thuih pae o.
23 Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
Toe Sihon mah Israel kaminawk to a prae thung hoiah caehsak ai; anih mah angmah ih misatuh kaminawk to kok boih moe, Israel kaminawk tuk hanah praezaek ah a caeh; Jahaz ahmuen ah caeh moe, Israel kaminawk to a tuk.
24 Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.
Toe Israel kaminawk mah anih to sumsen hoiah takroek o moe, anih ih prae to Arnon hoi Jabbok karoek to, Ammon kaminawk ohhaih ahmuen karoek to lak pae o; Ammon kaminawk ih ramri loe kacak ah pakaa o.
25 И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.
Israel kaminawk mah Amor kaminawk ih vangpuinawk to lak o boih moe, Heshbon hoi a taengah kaom avangnawk doeh a lak pae o boih.
26 Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.
Heshbon loe Armor kaminawk ih siangpahrang, Sihon ohhaih vangpui ah oh; anih mah hmaloe ah kaom Moab siangpahrang to tuk moe, anih khae hoiah a prae to Arnon vapui khoek to a lak pae.
27 Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
To pongah palungha lokthui kaminawk mah, Heshbon vangpui ah angzo oh, Sihon ih vangpui hae sah o si;
28 Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.
Sihon siangpahrang ohhaih, Heshbon hoiah hmai to tacawt moe, Moab prae thungah kaom Ar vangpui hoi Arnon vapui taengah kaom, maesang ukkung siangpahrangnawk to kangh boih boeh.
29 Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.
Aw Moab prae, khosak na bingh! Aw Khemosh kaminawk, nam ro o boih boeh! Kacawn a capa to misa mah naeh boeh moe, a canunawk to Amor kaminawk ih siangpahrang Sihon khaeah misong ah caehsak boeh.
30 Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
Kaicae mah Amor kaminawk to ka tuk o pongah, Heshbon prae loe Dibon vangpui khoek to amro boih boeh; Medeba taengah kaom, Nophah vangpui khoek to nihcae to kam ro o sak boih boeh, tiah a thuih o.
31 И тако живи Израиљ у земљи аморејској.
To pongah Israel kaminawk loe Amor kaminawk ih prae thungah khosak o.
32 Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.
Mosi mah Jaazer vangpui to khet hanah kaminawk to patoeh moe, a taengah kaom vangtanawk to a lak o, to ah kaom Amor kaminawk doeh a haek o.
33 Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
To pacoengah nihcae loe amlaem o moe, Bashan bang caehhaih loklam bangah caeh o tahang; to naah Bashan siangpahrang Og mah, angmah ih misatuh kaminawk boih hoiah Edrei ahmuen ah nihcae to tuk hanah a caeh o.
34 А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.
To naah Angraeng mah Mosi khaeah, Anih to zii hmah; anih doeh, anih ih misatuh kaminawk boih hoi anih ih prae doeh, na ban ah kang paek boeh; to pongah Heshbon ah kaom, Amor kaminawk ih siangpahrang Sihon nuiah na sak ih hmuen baktih toengah, anih nuiah doeh sah ah, tiah a naa.
35 И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
To pongah anih to, a capanawk hoi a misatuh kaminawk boih hoiah nawnto, maeto doeh kahing ah loisak ai ah a hum bit; to pacoengah anih ih prae to lak pae o.