4 Мојсијева 20

1 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.

2 А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

3 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!

4 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?

5 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

6 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

7 И рече Господ Мојсију говорећи:

8 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.

9 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.

10 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?

11 И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

12 А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.

13 То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.

14 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:

15 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

16 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју.

18 А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.

19 А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.

20 А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.

21 И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

22 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

23 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи:

24 Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе.

25 Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор.

26 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде.

27 И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.

28 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе.

29 А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.