< 4 Мојсијева 16 >

1 А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,
Now Korah, the son of Izhar, the son of Kohath, the son of Levi, with Dathan and Abiram, the sons of Eliab, and On, the son of Peleth, sons of Reuben, took some men.
2 И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.
They rose up before Moses, with some of the children of Israel, two hundred fifty princes of the congregation, called to the assembly, men of renown.
3 И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
They assembled themselves together against Moses and against Aaron, and said to them, “You take too much on yourself, since all the congregation are holy, everyone of them, and the LORD is among them! Why do you lift yourselves up above the LORD’s assembly?”
4 Кад то чу Мојсије, паде ничице.
When Moses heard it, he fell on his face.
5 Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.
He said to Korah and to all his company, “In the morning, the LORD will show who are his, and who is holy, and will cause him to come near to him. Even him whom he shall choose, he will cause to come near to him.
6 Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.
Do this: have Korah and all his company take censers,
7 И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!
put fire in them, and put incense on them before the LORD tomorrow. It shall be that the man whom the LORD chooses, he shall be holy. You have gone too far, you sons of Levi!”
8 И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!
Moses said to Korah, “Hear now, you sons of Levi!
9 Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?
Is it a small thing to you that the God of Israel has separated you from the congregation of Israel, to bring you near to himself, to do the service of the LORD’s tabernacle, and to stand before the congregation to minister to them;
10 Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?
and that he has brought you near, and all your brothers the sons of Levi with you? Do you seek the priesthood also?
11 Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?
Therefore you and all your company have gathered together against the LORD! What is Aaron that you complain against him?”
12 И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.
Moses sent to call Dathan and Abiram, the sons of Eliab; and they said, “We will not come up!
13 Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?
Is it a small thing that you have brought us up out of a land flowing with milk and honey, to kill us in the wilderness, but you must also make yourself a prince over us?
14 Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.
Moreover you have not brought us into a land flowing with milk and honey, nor given us inheritance of fields and vineyards. Will you put out the eyes of these men? We will not come up.”
15 Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.
Moses was very angry, and said to the LORD, “Do not respect their offering. I have not taken one donkey from them, neither have I hurt one of them.”
16 Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.
Moses said to Korah, “You and all your company go before the LORD, you, and they, and Aaron, tomorrow.
17 И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.
Each man take his censer and put incense on it, and each man bring before the LORD his censer, two hundred fifty censers; you also, and Aaron, each with his censer.”
18 И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.
They each took his censer, and put fire in it, and laid incense on it, and stood at the door of the Tent of Meeting with Moses and Aaron.
19 А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.
Korah assembled all the congregation opposite them to the door of the Tent of Meeting. The LORD’s glory appeared to all the congregation.
20 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
The LORD spoke to Moses and to Aaron, saying,
21 Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.
“Separate yourselves from among this congregation, that I may consume them in a moment!”
22 А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?
They fell on their faces, and said, “God, the God of the spirits of all flesh, shall one man sin, and will you be angry with all the congregation?”
23 Опет рече Господ Мојсију говорећи:
The LORD spoke to Moses, saying,
24 Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.
“Speak to the congregation, saying, ‘Get away from around the tent of Korah, Dathan, and Abiram!’”
25 И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.
Moses rose up and went to Dathan and Abiram; and the elders of Israel followed him.
26 И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.
He spoke to the congregation, saying, “Depart, please, from the tents of these wicked men, and touch nothing of theirs, lest you be consumed in all their sins!”
27 И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.
So they went away from the tent of Korah, Dathan, and Abiram, on every side. Dathan and Abiram came out, and stood at the door of their tents with their wives, their sons, and their little ones.
28 Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:
Moses said, “Hereby you shall know that the LORD has sent me to do all these works; for they are not from my own mind.
29 Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;
If these men die the common death of all men, or if they experience what all men experience, then the LORD has not sent me.
30 Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа. (Sheol h7585)
But if the LORD makes a new thing, and the ground opens its mouth, and swallows them up with all that belong to them, and they go down alive into Sheol (Sheol h7585), then you shall understand that these men have despised the LORD."
31 А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,
As he finished speaking all these words, the ground that was under them split apart.
32 И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.
The earth opened its mouth and swallowed them up with their households, all of Korah’s men, and all their goods.
33 И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора. (Sheol h7585)
So they, and all that belonged to them went down alive into Sheol (Sheol h7585). The earth closed on them, and they perished from among the assembly.
34 А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.
All Israel that were around them fled at their cry; for they said, “Lest the earth swallow us up!”
35 И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.
Fire came out from the LORD, and devoured the two hundred fifty men who offered the incense.
36 Тада рече Господ Мојсију говорећи:
The LORD spoke to Moses, saying,
37 Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;
“Speak to Eleazar the son of Aaron the priest, that he take up the censers out of the burning, and scatter the fire away from the camp; for they are holy,
38 Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.
even the censers of those who sinned against their own lives. Let them be beaten into plates for a covering of the altar, for they offered them before the LORD. Therefore they are holy. They shall be a sign to the children of Israel.”
39 И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару
Eleazar the priest took the bronze censers which those who were burned had offered; and they beat them out for a covering of the altar,
40 За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.
to be a memorial to the children of Israel, to the end that no stranger who is not of the offspring of Aaron, would come near to burn incense before the LORD, that he not be as Korah and as his company; as the LORD spoke to him by Moses.
41 А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.
But on the next day all the congregation of the children of Israel complained against Moses and against Aaron, saying, “You have killed the LORD’s people!”
42 А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.
When the congregation was assembled against Moses and against Aaron, they looked toward the Tent of Meeting. Behold, the cloud covered it, and the LORD’s glory appeared.
43 И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.
Moses and Aaron came to the front of the Tent of Meeting.
44 И рече Господ Мојсију говорећи:
The LORD spoke to Moses, saying,
45 Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.
“Get away from among this congregation, that I may consume them in a moment!” They fell on their faces.
46 И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.
Moses said to Aaron, “Take your censer, put fire from the altar in it, lay incense on it, carry it quickly to the congregation, and make atonement for them; for wrath has gone out from the LORD! The plague has begun.”
47 И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.
Aaron did as Moses said, and ran into the middle of the assembly. The plague had already begun among the people. He put on the incense, and made atonement for the people.
48 И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.
He stood between the dead and the living; and the plague was stayed.
49 А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.
Now those who died by the plague were fourteen thousand seven hundred, in addition to those who died about the matter of Korah.
50 И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.
Aaron returned to Moses to the door of the Tent of Meeting, and the plague was stopped.

< 4 Мојсијева 16 >