4 Мојсијева 14
1 Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
And the whole assembly lifted up their voice, and cried; and the people wept that night.
2 И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
And all the children of Israel murmured against Moses and against Aaron; and the whole assembly said to them, Would that we had died in the land of Egypt! or in this wilderness would that we had died!
3 Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
And why is Jehovah bringing us to this land that we may fall by the sword, that our wives and our little ones may become a prey? Is it not better for us to return to Egypt?
4 И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
And they said one to another, Let us make a captain, and let us return to Egypt.
5 Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
Then Moses and Aaron fell upon their faces before the whole congregation of the assembly of the children of Israel.
6 А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
And Joshua the son of Nun, and Caleb the son of Jephunneh, of them that searched out the land, rent their garments.
7 И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
And they spoke to the whole assembly of the children of Israel, saying, The land, which we passed through to search it out, is a very, very good land.
8 Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
If Jehovah delight in us, he will bring us into this land, and give it us, a land that flows with milk and honey;
9 Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
only rebel not against Jehovah; and fear not the people of the land; for they shall be our food. Their defence is departed from them, and Jehovah is with us: fear them not.
10 Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
And the whole assembly said that they should be stoned with stones. And the glory of Jehovah appeared in the tent of meeting to all the children of Israel.
11 И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
And Jehovah said to Moses, How long will this people despise me? and how long will they not believe me, for all the signs which I have done among them?
12 Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
I will smite them with the pestilence, and destroy them, and will make of thee a nation greater and mightier than they.
13 А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
And Moses said to Jehovah, Then the Egyptians will hear it; for in thy might thou broughtest up this people from the midst of them;
14 И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
and they will tell it to the inhabitants of this land, [who] have heard that thou, Jehovah, art in the midst of this people, that thou, Jehovah, lettest thyself be seen eye to eye, and that thy cloud standeth over them, and that thou goest before them, in a pillar of cloud by day, and in a pillar of fire by night;
15 Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
if thou now slayest this people as one man, then the nations that have heard thy fame will speak, saying,
16 Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
Because Jehovah was not able to bring this people into the land that he had sworn unto them, he has therefore slain them in the wilderness.
17 Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
And now, I beseech thee, let the power of the Lord be great, according as thou hast spoken, saying,
18 Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
Jehovah is slow to anger, and abundant in goodness, forgiving iniquity and transgression, but by no means clearing [the guilty], visiting the iniquity of the fathers upon the children, upon the third and fourth [generation].
19 Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
Pardon, I beseech thee, the iniquity of this people according to the greatness of thy loving-kindness, and as thou hast forgiven this people, from Egypt even until now.
20 А Господ рече: Праштам по речи твојој.
And Jehovah said, I have pardoned according to thy word.
21 Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
But as surely as I live, all the earth shall be filled with the glory of Jehovah!
22 Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
for all those men who have seen my glory, and my signs, which I did in Egypt and in the wilderness, and have tempted me these ten times, and have not hearkened to my voice,
23 Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
shall in no wise see the land which I did swear unto their fathers: none of them that despised me shall see it.
24 А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
But my servant Caleb, because he hath another spirit in him, and hath followed me fully, him will I bring into the land whereinto he came; and his seed shall possess it.
25 Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
(Now the Amalekites and the Canaanites dwell in the valley.) To-morrow turn you, and take your journey into the wilderness, on the way to the Red sea.
26 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
And Jehovah spoke to Moses and to Aaron, saying,
27 Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
How long [shall I bear] with this evil assembly, which murmur against me? I have heard the murmurings of the children of Israel, which they murmur against me.
28 Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
Say unto them, As surely as I live, saith Jehovah, if I do not do unto you as ye have spoken in mine ears!
29 У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
In this wilderness shall your carcases fall; and all that were numbered of you, according to your whole number from twenty years old and upwards, who have murmured against me,
30 Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
shall in no wise come into the land, concerning which I have lifted up my hand to make you dwell in it; save Caleb the son of Jephunneh, and Joshua the son of Nun.
31 А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
But your little ones, of whom ye said they should be a prey, them will I bring in, and they shall know the land that ye have despised.
32 А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
And as to you, your carcases shall fall in this wilderness.
33 А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
And your children shall wander in the wilderness forty years, and bear your whoredoms, until your carcases be wasted in the wilderness.
34 По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
After the number of the days in which ye have searched out the land, forty days, each day for a year shall ye bear your iniquities forty years, and ye shall know mine estrangement [from you].
35 Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
I Jehovah have spoken; I will surely do it unto all this evil assembly which have gathered together against me! in this wilderness they shall be consumed, and there they shall die.
36 А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
And the men whom Moses had sent to search out the land, who returned, and made the whole assembly to murmur against him, by bringing up an evil report upon the land,
37 Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
even those men who had brought up an evil report upon the land, died by a plague before Jehovah.
38 А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
But Joshua the son of Nun, and Caleb the son of Jephunneh, lived still of the men that had gone to search out the land.
39 И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
And Moses told all these sayings to all the children of Israel; then the people mourned greatly.
40 А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
And they rose up early in the morning, and went up to the hill-top, saying, Here are we, and we will go up to the place of which Jehovah has spoken; for we have sinned.
41 Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
And Moses said, Why now do ye transgress the commandment of Jehovah? but it shall not prosper!
42 Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
Go not up, for Jehovah is not among you; that ye be not smitten before your enemies;
43 Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
for the Amalekites and the Canaanites are there before you, and ye shall fall by the sword; for as ye have turned away from Jehovah, Jehovah will not be with you.
44 Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
Yet they presumed to go up to the hill-top; but the ark of the covenant of Jehovah, and Moses, did not depart from the midst of the camp.
45 Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
And the Amalekites and the Canaanites who dwelt on that hill, came down and smote them, and cut them to pieces, as far as Hormah.
