4 Мојсијева 12

1 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

2 И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

3 А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.

4 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

5 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

6 И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

7 Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.

8 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?

9 И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.

10 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.

11 Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.

12 Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

13 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.

14 А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.

15 Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

16 А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.