4 Мојсијева 12
1 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
Miriam and Aaron spoke against Moses because of the Cushite woman whom he had married; for he had married a Cushite woman.
2 И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
They said, "Has the LORD indeed spoken only with Moses? Hasn't he spoken also with us?" And the LORD heard it.
3 А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
Now the man Moses was very humble, above all the men who were on the surface of the earth.
4 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
The LORD spoke suddenly to Moses, to Aaron, and to Miriam, "You three come out to the Tent of Meeting." The three of them came out.
5 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
The LORD came down in a pillar of cloud, and stood at the door of the Tent, and called Aaron and Miriam; and they both came forward.
6 И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
He said, "Hear now my words. If there is a prophet among you, I the LORD will make myself known to him in a vision. I will speak with him in a dream.
7 Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
My servant Moses is not so. He is faithful in all my house.
8 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
With him I will speak mouth to mouth, even openly, and not in riddles; and he shall see the LORD's form. Why then were you not afraid to speak against my servant, against Moses?"
9 И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
The anger of the LORD was kindled against them; and he departed.
10 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
The cloud departed from over the Tent; and look, Miriam was leprous, as white as snow. Aaron looked at Miriam, and look, she was leprous.
11 Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
Aaron said to Moses, "Oh, my lord, please do not count this sin against us, in which we have done foolishly, and in which we have sinned.
12 Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
Let her not, I pray, be as one dead, of whom the flesh is half consumed when he comes out of his mother's womb."
13 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
Moses cried to the LORD, saying, "Heal her, God, I beg you."
14 А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
The LORD said to Moses, "If her father had but spit in her face, shouldn't she be ashamed seven days? Let her be shut up outside of the camp seven days, and after that she shall be brought in again."
15 Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
Miriam was shut up outside of the camp seven days, and the people did not travel until Miriam was brought in again.
16 А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
Afterward the people traveled from Hazeroth, and camped in the wilderness of Paran.
