4 Мојсијева 12
1 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
And Miriam and Aaron spoke against Moses because of the Cushite woman whom he had married; for he had married a Cushite woman.
2 И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
And they said: 'Hath the LORD indeed spoken only with Moses? hath He not spoken also with us?' And the LORD heard it. —
3 А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
Now the man Moses was very meek, above all the men that were upon the face of the earth. —
4 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
And the LORD spoke suddenly unto Moses, and unto Aaron, and unto Miriam: 'Come out ye three unto the tent of meeting.' And they three came out.
5 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
And the LORD came down in a pillar of cloud, and stood at the door of the Tent, and called Aaron and Miriam; and they both came forth.
6 И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
And He said: 'Hear now My words: if there be a prophet among you, I the LORD do make Myself known unto him in a vision, I do speak with him in a dream.
7 Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
My servant Moses is not so; he is trusted in all My house;
8 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
with him do I speak mouth to mouth, even manifestly, and not in dark speeches; and the similitude of the LORD doth he behold; wherefore then were ye not afraid to speak against My servant, against Moses?'
9 И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
And the anger of the LORD was kindled against them; and He departed.
10 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
And when the cloud was removed from over the Tent, behold, Miriam was leprous, as white as snow; and Aaron looked upon Miriam; and, behold, she was leprous.
11 Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
And Aaron said unto Moses: 'Oh my lord, lay not, I pray thee, sin upon us, for that we have done foolishly, and for that we have sinned.
12 Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
Let her not, I pray, be as one dead, of whom the flesh is half consumed when he cometh out of his mother's womb.'
13 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
And Moses cried unto the LORD, saying: 'Heal her now, O God, I beseech Thee.'
14 А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
And the LORD said unto Moses: 'If her father had but spit in her face, should she not hide in shame seven days? let her be shut up without the camp seven days, and after that she shall be brought in again.'
15 Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
And Miriam was shut up without the camp seven days; and the people journeyed not till Miriam was brought in again.
16 А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
And afterward the people journeyed from Hazeroth, and pitched in the wilderness of Paran.
