4 Мојсијева 10
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
Verder sprak de HEERE tot Mozes, zeggende:
2 Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
Maak u twee zilveren trompetten; van dicht werk zult gij ze maken; en zij zullen u zijn tot de samenroeping der vergadering, en tot den optocht der legers.
3 Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
Als zij met dezelve blazen zullen, dan zal de gehele vergadering tot u vergaderd worden, aan de deur van de tent der samenkomst.
4 А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
Maar als zij met de ene zullen blazen, dan zullen tot u vergaderd worden de oversten, de hoofden der duizenden van Israel.
5 А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
Als gij met een gebroken geklank blazen zult, dan zullen de legers, die tegen het oosten gelegerd zijn, optrekken.
6 А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
Maar als gij ten tweeden male met een gebroken klank blazen zult, zullen de legers, die tegen het zuiden legeren, optrekken; met een gebroken klank zullen zij blazen tot hun optochten.
7 А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
Maar in het verzamelen van de gemeente, zult gij blazen, doch geen gebroken geklank maken.
8 А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
En de zonen van Aaron, de priesters, zullen met die trompetten blazen; en zij zullen ulieden zijn tot een eeuwige inzetting bij uw geslachten.
9 И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
En wanneer gijlieden in uw land ten strijde zult trekken tegen den vijand, die u benauwt, zult gij ook met die trompetten een gebroken klank maken; zo zal uwer gedacht worden voor het aangezicht des HEEREN, uws Gods, en gij zult van uw vijanden verlost worden.
10 Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
Desgelijks ten dage uwer vrolijkheid, en in uw gezette hoogtijden, en in de beginselen uwer maanden, zult gij ook met de trompetten blazen over uw brandofferen, en over uw dankofferen; en zij zullen u ter gedachtenis zijn voor het aangezicht uws Gods; Ik ben de HEERE, uw God!
11 И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
En het geschiedde in het tweede jaar, in de tweede maand, op den twintigsten van de maand, dat de wolk verheven werd van boven den tabernakel der getuigenis.
12 И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
En de kinderen Israels togen op, naar hun tochten, uit de woestijn Sinai; en de wolk bleef in de woestijn Paran.
13 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
Alzo togen zij vooreerst op, naar den mond des HEEREN, door de hand van Mozes.
14 И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
Want vooreerst toog op de banier van het leger der kinderen van Juda, naar hun heiren; en over zijn heir was Nahesson, de zoon van Amminadab.
15 А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
En over het heir van den stam der kinderen van Issaschar was Nethaneel, den zoon van Zuar.
16 А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
En over het heir van den stam der kinderen van Zebulon was Eliab, de zoon van Helon.
17 И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
Toen werd de tabernakel afgenomen, en de zonen van Gerson, en de zonen van Merari togen op, dragende den tabernakel.
18 Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
Daarna toog de banier van het leger van Ruben, naar hun heiren; en over zijn heir was Elizur, de zoon van Sedeur.
19 А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
En over het heir van den stam der kinderen van Simeon was Selumiel, de zoon van Zurisaddai.
20 А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
En over het heir van den stam der kinderen van Gad was Eljasaf, de zoon van Dehuel.
21 И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
Toen togen op de Kohathieten, dragende het heiligdom; en de anderen richtten den tabernakel op, tegen dat dezen kwamen.
22 Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
Daarna toog op de banier van het leger der kinderen van Efraim, naar hun heiren; en over het heir was Elisama, de zoon van Ammihud.
23 А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
En over het heir van den stam der kinderen van Manasse was Gamaliel, de zoon van Pedazur.
24 А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
En over het heir van den stam der kinderen van Benjamin was Abidan, de zoon van Gideoni.
25 Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
Toen toog op de banier van het leger der kinderen van Dan, samensluitende al de legers, naar hun heiren; en over zijn heir was Ahiezer de zoon van Ammisaddai.
26 А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
En over het heir van den stam der kinderen van Aser was Pagiel, de zoon van Ochran.
27 А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
En over het heir van den stam der kinderen van Nafthali was Ahira, de zoon van Enan.
28 Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
Dit waren de tochten der kinderen Israels, naar hun heiren, als zij reisden.
29 А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
Mozes nu zeide tot Hobab, den zoon van Rehuel, den Midianiet, den schoonvader van Mozes: Wij reizen naar die plaats, van welke de HEERE gezegd heeft: Ik zal u die geven; ga met ons, en wij zullen u weldoen, want de HEERE heeft over Israel het goede gesproken.
30 А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
Doch hij zeide tot hem: Ik zal niet gaan; maar ik zal naar mijn land en naar mijn maagschap gaan.
31 А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
En hij zeide: Verlaat ons toch niet; want dewijl gij weet, dat wij ons legeren in de woestijn, zo zult gij ons tot ogen zijn.
32 И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
En het zal geschieden, als gij met ons zult gaan, en het goede geschieden zal, waarmede de HEERE bij ons weldoen zal, dat wij u ook weldoen zullen.
33 И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
Zo togen zij drie dagreizen van den berg des HEEREN; en de ark des verbonds des HEEREN reisde voor hun aangezicht drie dagreizen, om voor hen een rustplaats uit te speuren.
34 И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
En de wolk des HEEREN was des daags over hen, als zij uit het leger verreisden.
35 И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
Het geschiedde nu in het optrekken van de ark, dat Mozes zeide: Sta op, HEERE! en laat Uw vijanden verstrooid worden, en Uw haters van Uw aangezicht vlieden!
36 А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
En als zij rustte, zeide hij: Kom weder, HEERE! tot de tien duizenden der duizenden van Israel!
