< Књига Немијина 4 >

1 А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,
Toe kaicae mah tapang ka thungh o let boeh, tiah Sanballat mah thaih naah, palungphui hmai baktiah amngaeh pae moe, Judahnawk to pahnuithuih.
2 И говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?
Anih mah angmacae ampuinawk hoi Samaria misatuh kaminawk hmaa ah, Thacak ai Judah kaminawk loe timaw sak atim o? Angmacae abuephaih tapang to a sak o moe, angbawnhaih sak han a thuih o maw? Nihcae mah nito thungah tapang to pacoeng o thai tih maw? Hmai mah kangh ih anghnoeng baktiah angpop sut thlung hoiah maw nihcae mah tapang to sah o tih? tiah thuih.
3 А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.
Anih taengah kaom Ammon kami Tobiah mah, Nihcae mah sak ih tapang loe tasui mah mataeng doeh a nui hoiah cawh nahaeloe, amtim rup tih takhae, tiah a naa.
4 Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.
Toe Aw kaicae ih Sithaw, tahngai ah; minawk mah hnaphnaehaih ka tongh o boeh: nichae mah padaeng ih lok loe angmacae lu nuiah krah nasoe; nihcae misong ah naehhaih to om nasoe:
5 И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.
nihcae mah tapang sah kaminawk to khet patoek o pongah, a sak o ih zaehaihnawk to pakaa pae hmah; nihcae zaehaih to na hmaa hoiah takhoe pae ving hmah, tiah lawk ka thuih.
6 И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.
Toe tapang to ka sak o; kaminawk loe toksakhaih bangah palung ang paek o pongah, tapang ahap khoek to sak pacoeng o.
7 А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло;
Toe Jerusalem tapang to pathoep o moe, akhawnawk doeh pading o let boeh, tiah Saballat, Tobiah, Arab kaminawk, Ammon kaminawk hoi Ashod kaminawk mah thaih o naah, paroeai palungphui o,
8 И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.
nihcae loe Jerusalem to tuk moe, raihaih paek hanah, amkhueng moe, lok aram o.
9 А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.
Toe kaicae loe kaimacae Sithaw khaeah lawk ka thuih o moe, nihcae pongah, aqum athun misa ka toep o.
10 А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.
To naah thoemto Judah kaminawk hoi toksah kaminawk loe thazok o, kamro thlung to pop hmoek pongah, tapang to ka sah o thai ai boeh, tiah a thuih o.
11 А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.
Ka misanawk mah, Judah kaminawk mah hnuk o han ai, panoek o han ai ah, nihcae salakah akun si loe, nihcae to hum si, to tiah a sak o ih tok to pakaa pae si, tiah a thuih o.
12 Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама.
To naah nihcae taengah kaom Judahnawk to angzoh o moe, misa mah ahmuen kruek hoiah nangcae tuk hanah amsak o, tiah vai hato ang thuih o.
13 Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.
To pongah tapang hnuk bang ih ahmuen kahnaem hoi hmuensang ah sumsen, tayae hoi kalii sin kaminawk to angmacae imthung takoh kaminawk hoi nawnto ka ohsak.
14 И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.
Hmuennawk ka khet pacoengah, angraengnawk hoi ukkungnawk, kanghmat kaminawk to ka kawk moe, Misanawk to zii o hmah, Lensawk zitthok, Angraeng to panoek oh, nam nawkamyanawk, na capanawk, na canunawk, na zunawk hoi na imthung takohnawk hanah misa to tuh oh, tiah ka thuih pae.
15 А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
Nihcae mah pacaeng ih hmuen to kaicae mah panoek boeh, tiah misanawk mah panoek o naah, Nihcae amsakhaih to Sithaw mah amrosak, to naah tapang sakhaih ahmuen ah kam laem o, kami boih angmacae toksakhaih ahmuen ah caeh o let.
16 И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног.
To pacoeng hoi kamtong, ka tamna ahap kaminawk toksak o naah, ahap kaminawk mah maiphaw maica, tayae, angvaenghaih aphaw, kalii hoiah misa to toep o; ukkungnawk mah Judahnawk to abomh.
17 И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.
Tapang sah kaminawk loe ban maeto hoiah tok to a sak o moe, ban maeto hoiah maiphawmaica to sinh o.
18 А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.
Tapang sah kaminawk loe sumsen avak hoiah tapang to a sak o. Toe mongkah ueng kami loe ka taengah oh.
19 Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог.
To naah kai mah, angraengnawk, ukkugnnawk hoi to ah kaom anghmat kaminawk khaeah, Toksakhaih ahmuen paroeai kawk pongah, tapang nuiah toksah kaminawk loe maeto hoi maeto kangthla ah ni na oh o.
20 Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.
Naa ih ahmuen hoiah doeh mongkah lok to na thaih o nahaeloe, kaicae khaeah angcuu oh, aicae ih Sithaw mah aicae hanah misa na tuh pae tih, tiah ka naa.
21 Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу.
To tiah tok ka sak o; thoemto kaminawk loe akhawnbang hoi cakaeh amtueng khoek to tayae sinh hoiah tok to a sak o.
22 У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили.
To naah kaminawk khaeah, Kami boih aqum ah angmah ih tamna hoiah nawnto iip o nasoe, to tiah ni tamnanawk loe athun ah thoksah o ueloe, aqum ah aicae hanah misa toep o tih, tiah ka thuih pae.
23 А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода.
Tui amhluk nathuem khue ai ah loe, kai doeh, kam nawkamyanawk, ka tamnanawk hoi ka hnukbang kaminawk doeh, khukbuen kang khring o ai.

< Књига Немијина 4 >