< Књига Немијина 10 >
1 А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,
Torej tisti, ki so pečatili, so bili: Nehemija, Hahaljájev sin Tirsata, Sedekíja,
2 Серај, Азарија, Јеремија,
Serajá, Azarjá, Jeremija,
3 Пасхор, Амарија, Малхија,
Pašhúr, Amarjá, Malkijá,
4 Хатус, Севанија, Малух,
Hatúš, Šebanjá, Malúh,
5 Харим, Меримот, Овадија,
Harím, Meremót, Obadjá,
6 Данило, Гинетон, Варух,
Daniel, Ginetón, Baruh,
7 Месулам, Вија, Мијамин,
Mešulám, Abíja, Mijamín,
8 Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници;
Maazjá, Bilgáj, Šemajá. Ti so bili duhovniki.
9 А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило,
Lévijevci: tako Azanjájev sin Ješúa, Binúj izmed Henadádovih sinov, Kadmiél,
10 И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана,
kakor njihovi bratje: Šebanjá, Hodijá, Kelitá, Pelajá, Hanán,
12 Захур, Серевија, Севнија,
Zahúr, Šerebjá, Šebanjá,
13 Одија, Ваније, Венинуј;
Hodijá, Baní, Benínu.
14 Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,
Vodje ljudstva: Paróš, Pahat Moáb, Elám, Zatú, Baní,
16 Адонија, Вигвај, Адин,
Adoníja, Bigváj, Adín,
20 Магфија, Месулам, Езир,
Magpiáš, Mešulám, Hezír,
21 Месизавеило, Садок, Јадва,
Mešezabél, Cadók, Jadúa,
22 Фелатија, Анан, Анаја,
Pelatjá, Hanán, Anajá,
28 И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,
Preostanek ljudstva, duhovniki, Lévijevci, vratarji, pevci, Netinimci in vsi, ki so se ločili od ljudstva dežel k postavi Boga, njihove žene, njihovi sinovi in njihove hčere, vsak, ki je imel spoznanje in imel razumevanje,
29 Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.
so se pridružili k svojim bratom, svojim plemičem in vstopili v prekletstvo in prisego, da se ravnajo po Božji postavi, ki je bila dana po Mojzesu, Božjemu služabniku in da obeležujejo in delajo vse zapovedi Gospoda, našega Gospoda, njegove sodbe in njegove zakone,
30 И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје.
in da mi ne bi dajali svojih hčera ljudstvu dežele niti jemali njihovih hčera za naše sinove.
31 И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.
Če ljudstvo dežele prinese blago ali kakršen koli živež na šabatni dan, da prodaja, da mi tega ne bomo kupovali od njih na šabat ali na sveti dan in da bomo pustili sedmo leto in izterjavo vsakega dolga.
32 И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог:
Prav tako smo naredili odredbe za sebe, da se letno obremenimo s tretjino šekla za službo hiše svojega Boga,
33 На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег.
za hlebe navzočnosti in za nenehno jedilno daritev in za nenehno žgalno daritev od šabat, od mlajev, za določene praznike, za svete stvari in za daritve za greh, da se naredi odkupitev za Izrael in za vse delo hiše svojega Boga.
34 И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону;
Vrgli smo žrebe med duhovniki, Lévijevci in ljudstvom za dar lesa, da bi ga prinašali v hišo svojega Boga, glede na hiše naših očetov, ob določenih časih, leto za letom, da [ga] zažigamo na oltarju Gospoda, svojega Boga, kakor je to zapisano v postavi
35 И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи;
in da prinašamo prve sadove svojih tal in prve sadove vsega sadja od vseh dreves, leto za letom, v Gospodovo hišo.
36 И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег;
Tudi prvorojenca naših sinov in naše živine, kakor je to zapisano v postavi in prvence naših čred in naših tropov, da jih privedemo k hiši svojega Boga, k duhovnikom, ki služijo v hiši našega Boga
37 И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо;
In da naj bi prinesli prve sadove našega testa in naših daritev in sad vseh vrst dreves, od vina in od olja, k duhovnikom, k sobam hiše našega Boga in desetine naših tal k Lévijevcem, da bodo isti Lévijevci lahko imeli desetine v vseh mestih našega posevka.
38 И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове.
Duhovnik, Aronov sin, bo z Lévijevci, ko bodo Lévijevci prejemali desetine in Lévijevci bodo prinesli gor desetino od desetin k hiši našega Boga, k sobam, v zakladno hišo.
39 Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог.
Kajti Izraelovi otroci in Lévijevi otroci bodo prinašali daritev žita, od novega vina in olja, v sobe, kjer so posode svetišča in duhovniki, ki služijo in vratarji in pevci. Ne bomo zapustili hiše svojega Boga.