Књига Немијина 1
1 Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду,
Ang mga pulong ni Nehemias anak nga lalaki ni Hacalia: Niining tungora nahitabo kini sa bulan sa Kislev, sa ika-20 ka tuig, samtang anaa ako sa portico sa Susa,
2 Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим.
usa sa akong igsoon nga lalaki, si Hanani, ang miabot kuyog ang pipila ka mga tawo sa Juda, ug nangutana ako kanila mahitungod sa mga Judio nga nakaikyas, ug sa nahabilin nga mga Judio nga anaa didto, ug mahitungod sa Jerusalem.
3 А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.
Miingon sila kanako, “Katong anaa sa probinsya nga nahibilin sa pagkabihag kanila anaa sa dakong kagubot ug kaulawan tungod kay ang paril sa Jerusalem nangalumpag ug nasunog ang mga ganghaan niini.”
4 А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,
Sa nadungog ko kining mga pulong, Milingkod ako ug mihilak, ug sa pila ka adlaw nagpadayon ako sa pagbangotan ug pagpuasa ug nag-ampo atubangan sa Dios sa langit.
5 И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести.
Unya miingon ako, “Ikaw si Yahweh, ang Dios sa langit, ang Dios nga bantogan ug kahibulongan, nga nagtipig sa kasabotan ug nagpabilin nga nahigugma uban niadtong nahigugma kanimo ug nagtuman sa imong mga sugo.
6 Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо.
Paminaw sa akong mga pag-ampo ug ablihi ang imong mga mata, aron madungog nimo ang pag-ampo sa imong alagad nga nag-ampo ako kanimo adlaw ug gabii alang sa katawhan sa Israel nga imong mga sulugoon. Isugid ko kanimo ang mga sala sa katawhan sa Israel, nga nakasala kami batok kanimo. Nakasala ako ug ang panimalay sa akong amahan.
7 Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог.
Nagpakadaotan kami pag-ayo, ug wala namo gituman ang imong mga sugo, mga balaod, ug ang tulumanon nga imong gimando sa imong alagad nga si Moises.
8 Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе;
Palihog hinumdomi ang pulong nga imong gimando sa imong alagad nga si Moises, 'Kung dili kamo magmatinumanon, patibulaagon ko kamo sa ubang mga nasod,
9 Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.
apan kung mobalik kamo kanako ug sundon ninyo ang akong mga sugo ug tumanon kini, bisan magkatibulaag ang imong katawhan sa halayo nga dapit, tigomon ko kamo pag-usab gikan didto ug dalhon ko kamo sa dapit nga akong gipili aron magpabilin ang akong ngalan.'
10 А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.
Karon imoha silang mga sulugoon ug imong katawhan, sa diin imong giluwas pinaagi sa imong dakong gahom ug sa kusgang kamot.
11 Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев.
Nagpakilooy ako kanimo, Yahweh, paminawa karon ang pag-ampo sa imong alagad ug sa pag-ampo sa imong mga alagad nga nagpasidungog sa imong ngalan. Karon hatagi ang imong alagad ug kalamposan, ug ihatag kaniya ang kalooy sa atubangan niining tawhana.” Nag-alagad ako ingon nga tigtagay ngadto sa hari.
