Матеј 9
1 И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
Yesu kakweniti mumtumbwi na kalokiti litanda na kuwuya mlushi lwakuwi.
2 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
Wantu wamu wamjegiti muntu yakalewelekiti nshimba, wamgonjeka mumkeka. Yesu pakawoniti njimiru yawu, kamgambira muntu yakalewelekiti, “Naguwera na lyoga mwana gwangu! Gulegiziwa vidoda vyagutenditi.”
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
Wafunda wamu wa Malagaliru wanja kulitakulira weni, “Muntu ayu kankumwigilanga Mlungu!”
4 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
Yesu kagamaniti maholu gawu, su kawagambira, “Iwera hashi mwankulihola vitwatira vidoda?
5 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
Hashi, shizotopa ng'anji shii, ‘Kutakula vidoda vyagutenditi vilekiziwa,’ ama kutakula, ‘Gugoloki na gugendigendi’?
6 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
Hanuwalanguziyi kuwera Mwana gwa Muntu kana uwezu pasipanu wa kuwalekeziya wantu vidoda vyawatenda.” Su kamgambira muntu yakalewelekiti, “Gugoloki, gutoli mkeka gwaku na gugendi ukaya kwaku.”
7 И уставши отиде дома.
Muntu yakalewelekiti kagoloka na kagenda ukaya kwakuwi.
8 А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
Lipinga lya wantu pawawoniti vitwatira vyavilawiliti, walikangashiti na wamkwisiti Mlungu yakawayupiti wantu uwezu wa ntambu ayi.
9 И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
Yesu kawukiti pahala paliya, na pakaweriti kankugendagenda, kamwoniti mtola kodi yawamshema Matayu, kalivaga palihengu lyakuwi. Yesu kamgambira, “Gunfati.” Matayu kagoloka na kamfata.
10 И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
Yesu pakaweriti ukaya kwa Matayu kankuliya shiboga, watola kodi wavuwa na watenda vidoda wiziti kuliya shiboga pamuhera na Yesu na wafundwa wakuwi.
11 И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
Mafalisayu wamu pawawoniti aga, wawakosiya wafundwa wakuwi, “Iwera hashi mfunda gwenu kankuliya shiboga pamuhera na watola kodi na yawatenda vidoda?”
12 А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
Yesu kawapikaniriti na kawankula, “Wantu wakomu wamfira ndiri mganga, kumbiti walweli hera ndo wamfira mganga.
13 Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
Mlungu kalonga, Mgendi mwakalifundi Lilembu ali linanagala lyana mana gaa, ‘Neni ntakula nfira lusungu, nfira ndiri tambiku.’ Niza ndiri kuwashema wantu yawalihola wankumfiriziya Mlungu, kumbiti yawatenda vidoda.”
14 Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
Shakapanu wantumini wa Yohani Mbatiza wamgenderiti Yesu, wamkosiya, “Iwera hashi, twenga pamuhera na Mafalisayu tuleka kuliya, kumbiti wafundwa waku waleka ndiri kuliya shiboga?”
15 А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
Yesu kawankula, “Hashi, mulihola kuwera wahenga pawawera mumsambu gwa ndowa wahinginika pawawera na mpalu gwa ndowa? Nakaka hapeni wahinginiki! Kumbiti lishaka lyankwiza pawamuwusiya mpalu gwa ndowa, ndo womberi hawaleki kuliya.
16 Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
“Kwahera muntu yakasona shiraka sha nguwu ya syayi munguwu ngona toziya shiraka ashi hashidegi nguwu ngona na padegekiti palii hapongereki.
17 Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
Ama kwahera muntu yoseri yakaweza kulekera divayi ya syayi mumihaku ya lukuli lugona, pakatenda hangu mihaku igona haipantiki na divayi hayitiki. Kumbiti divayi ya syayi ilekerwa mumihaku ya lukuli ya syayi na vyoseri havitulwi weri.”
18 Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
Yesu pakaweriti kankutakula aga, afisa gwa Shiyawudi kamwiziriti, kamsuntamalira na kamgambira, “Muhinga gwangu kahowa vinuvinu, kumbiti shondi shondi, gwizi gumtuliri liwoku lyaku nayomberi hakaweri mkomu.”
19 И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
Yesu kawuka pamuhera na wafundwa wakuwi, wamfatiti afisa.
20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
Mdala yakaweriti mlweri gwa kusuma mwazi kwa mivinja lilongu na mbili, kamwiziriti Yesu kumbeli na kuyishinkula nguwu yakuwi.
21 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
Kalihola mumoyu mwakuwi, “Handa panshinkula nguwu, haweri mkomu.”
22 А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
Su, Yesu kagalambuka kamwona, kamgambira, “Mhinga gwangu, nagwana lyoga! Njimiru yaku ikuponiziya.” Pala palii mdala ulii kapona kusuma mwazi.
23 И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
Shakapanu Yesu kingira mnumba mwa afisa ulii. Pakawawoniti wagomba luperembi lwa kudaya na wantu wavua wankudaya,
24 Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
kalonga, “Kila muntu kalawi kunja! Muhinga ayu kahowa ndiri, kumbiti kagonja hera!” Womberi wamseka Yesu.
25 А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
Su, pawawawusiyiti wantu kulawa kunja, Yesu kingiriti mnumba kwa muhinga yakahowiti na kamkola liwoku lyakuwi na yomberi kagoloka.
26 И отиде глас овај по свој земљи оној.
Vitwatila avi vieniyiti pa isi yoseri ilii.
27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
Yesu kawukiti pahala paliya na pakaweriti kankugendagenda, wanalwisi awili wanjiti kumfata. Womberi wabotanga, “Gutuwoneri lusungu Mwana gwa Dawudi!”
28 А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
Yesu pakingiriti mnumba, wanalwisi wawili wamgendera, nayomberi kawakosiya, “Hashi, mjimira handa neni nana uwezu wa kuwaponiziya?” Womberi wamwankula, “Yina mtuwa!”
29 Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
Shakapanu Yesu kagashinkula masu gawu, kalonga, “Na iweri kwa mwenga ntambu yamjimira!”
30 И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
Na masu gawu gawera makomu. Su Yesu kawalagalira, “Namumgambira muntu yoseri shitwatila ashi!”
31 А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
Kumbiti womberi wawuka na wabwera visoweru vya Yesu pa isi ilii yoseri.
32 Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
Wantu pawaweriti wankugenda zawu, wantu wamonga wamjegera Yesu muntu yakaweriti bubu toziya kaweriti na washamshera.
33 И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
Katepu hera shamshera pawamlaviyiti, muntu ulii kanja kutakula. Wantu woseri walikangashiti nentu pawalonga, “Hatweni woni shitwatila gambira ashi mu Israeli!”
34 А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
Kumbiti Mafalisayu walonga, “Mkulu gwa washamshera ndo yakamupiti Yesu likakala lya kuwalaviya washamshera.”
35 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
Yesu katyangiriti lushi zoseri na vijiji vyoseri. Kafunditi munumba za Mlungu, na kabweriti Shisoweru Shiwagira sha Ufalumi wa Mlungu, na kuwaponiziya wantu malweri ga ntambu zoseri.
36 А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
Su, pakawawoniti vipinga vipinga vya wantu, moyu gwakuwi gumemiti lusungu, toziya waweriti watoka na wanalyoga gambira kondolu wahera mlolera.
37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
Su kawagambira wafundwa wakuwi, “Mabenu gavuwa, kumbiti watenda lihengu lya kubena wavua ndiri.
38 Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Su, mumluwi yakana mabenu hakajegi watenda lihengu wabeni viboga vyakuwi.”
